Godina izazova za evro

Ukoliko se dužnička kriza u zoni evra još produbi i zahvati Portugaliju i Španiju, evrozona će preživeti novu tešku finansijsku krizu, a sudbina zajedničke valute 17 članica Evropske unije u 2011. godini biće vrlo neizvesna, predviđaju međunarodni ekonomisti.

Saniranje grčke i irske dužničke krize ne samo što je minule godine koštalo EU i Međunarodni monetarni fond blizu 200 milijardi evra, već je nagnalo međunarodne eksperte da upozore na potrebu znatnog povećanja postojećeg fonda Unije za pomoć ugroženim članicama evrozone.

Tako je, na primer, ekspertski tim američke "Sitigrupe" ocenio da je zemljama evrozone tokom narednih pet godina neophodan "sigurnosni fond" od dve hiljade milijardi evra, umesto sadašnjih 750 milijardi evra, da bi se izbegao najgori scenario i raspad 17-člane monetarne unije.

Stručnjaci "Sitigrupe" smatraju da je polovina te sume, što znači hiljadu milijardi evra, potrebna odmah, da bi se pravovremeno intervenisalo, u cilju spasavanja tako problematičnih ekonomija kakve su sada portugalska i španska, a kasnije možda i italijanska i belgijska, pa čak i francuska.

Merkel: Evro osnov prosperiteta

Glasine o teškoj i neizvesnoj sudbini zajedničke valute 17 članica EU malo su utihnule nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel u novogodišnjoj poruci građanima svoje zemlje naglasila da se članice zone evra suočavaju ove godine s velikim testom i da moraju ojačati evro.

"Evro je osnov našeg prosperiteta. Nemačkoj je potrebna evrozona i naša zajednička valuta - za našu sopstvenu dobrobit i radi prevazilaženja velikih svetskih izazova. Mi, Nemci, preuzimamo naše obaveze, mada je to ponekad veoma teško", rekla je Merkelova.

Prethodno se nemački zvaničnici, uključjući i Merkelovu, nisu libili da izjave da dolazi vreme kada će prezadužene zemlje evrozone koje ne budu mogle da se pridržavaju zajedničkih strogih standarda u sprovođenju finansijske politike morati da se suoče s prekidom spoljne novčane pomoći, ali i smanjenim pravom glasa u institucijama Unije.

Tako je Nemačka, čija ekonomija je u 2010. godini, sudeći prema poslednjim procenama, uprkos produženom trajanju globalne privredne krize, ostvarila veoma dobar rast od 3,7 odsto, uz pad nezaposlenosti na višedecenijski minimum, javno saopštila da više neće tolerisati slanje novca u "bure bez dna", pri čemu se otvoreno ukazuje na Grčku i Irsku.

Mehanizam za spas evra

Lideri Evropske unije su se krajem prošle godine dogovorili da izmene Lisabonski ugovor kako bi omogućili donošenje nekog stalnog mehanizma za spasavanje članica, opterećenih dugovima, posle 2013. godine, kada ističe sadašnji fond za spasavanje, vredan 750 milijardi evra.

Finansijski solidna Nemačka je poslednjih meseci trpela kritike zbog čvrstog stava prema dužničkoj krizi i protivljenja povećanju postojećeg fonda za spasavanje i predlogu za uvođenje panevropskih obveznica.

Takav stav Nemačke nije, dakle, samo najava oštrijeg kursa Berlina prema postojećim, "problematičnim i perifernim" članicama evrozone, već i opomena drugim prezaduženim članicama Unije, pre svega Rumuniji i Mađarskoj, da teret finansijske krize u budućnosti moraju rešti prvenstveno vlastitim snagama i rigoroznom štednjom na svim nivoima.

Evro, u tako nepovoljnim makroekonomskim okolnostima, još uvek na valutnim berzama dobro pliva. Trenutno varira u rasponu od 1,30 do 1,34 dolara, što je osetno bolje nego prilikom njenog uvođenja u promet pre osam godina.

Ekonomista Žak Šapiro smatra da je tekuća kriza evrozone cena koja se sada plaća "za nepromišljenu politiku, izbegavanje primene nužnih mera u pravo vreme i sve jaču težnju nekih čalnica 'evrolenda' da se vlastita valuta proglasi boljom od zajedničke."

Zanimljiv je i stav predsednika Evropske centralne banke Žana Kloda Trišea, koji je u poslednjih nekoliko sedmica izjavljivao da se stanje u evrozoni pogoršava i približava crvenoj liniji", ali je istovremeno izrazio i optimizam oko dalje budućnosti zajedničke valute.

Treba ipak imati u vidu da vodeći političari i ekonomisti zone evra i dalje većinski zagovaraju jedinstvenu monetarnu politiku i odlučno se protive ukidanju evra, jer kao dobro upućeni u suštinu problema shvataju da bi nestanak zajedničke valute naneo svima, uključujući čak i moćnu Nemačku, velike finansijske gubitke.