Sve manje malih preduzeća

Vlada Srbije napravila je 2003. godine program kojim je predviđeno da se za pet godina otvori više od 200.000 preduzetničkih radnji, i tako zaposli 400.000 ljudi. Sedam godina kasnije rezultati su poražavajući.

Godišnje se otvori 40.000 malih firmi, ali se istovremeno zatvori, gotovo, isto toliko, 39.000. Stručnjaci kažu da preduzetnici ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju i nedostatak kapitala.

Pre godinu dana apsolventi Visoke škole za sport Darko i Nemanja odlučili su da otvore fitnes klub. Da bi kupili sprave za vežbanje pozajmili su od države milion dinara, kroz kredit za početnike, i iznajmili lokal.

"Nas dvojica radimo. Ja sam vlasnik, pošto sam kredit podigao na svoje ime. Radimo zajedno, a on je priavljen na platu, koju prima ovde", kaže Darko Stanković.

Nije teško krenuti u posao. Uvođenjem jendošalterskog sistema, procedure su pojednostavljene. U Agenciji za privredne registre možete da registrujete radnju za dan ili preduzeće za četiri dana. Za to vam je potrebno svega nekoliko hiljada dinara.

Posle toga sledi borba za opstanak na tržištu prepunom sive ekonomije i krupnijih igrača, ali i borba sa raznim taksama, porezima i raznim drugim nametima.

Trideset taksi godišnje

Svetozar Babić, iz Privredne komore Srbije, kaže da kada bismo računali pravu cenu koštanja poslovanja firme, u šta je uključeno 30 taksi na godišnjem nivou, i kad bi se napravila kalkulacija mogućnosti pozitivnog poslovanja, većina ljudi bi se istog momenta okrenula i pokušala na drugi način da ostvari zaradu.

Taksa koja se opštini plaća za postavljanje table sa imenom firme, na primer, mesečno košta od hiljadu do tri hiljade dinara, pa i više. To su samo neki od razloga zbog kojih je u Srbiji, u proteklih sedam godina, umesto planiranih 200 hiljada, otvoreno dvadeset puta manje malih i srednjih preuzeća.

"Ako razvijamo malu privredu i želimo da uposlimo 500.000 ljudi, koji sad ne rade, moramo da ih naslonimo na nešto, na neku veliku privredu. Oni moraju da budu kooperanti da bi radili, jer veliki broj malih preduzeća, oko 90 odsto, prepušteno je tržištu i zato se brzo gasi", navodi Babić.

"Zabrinjavajuće je i kad jedno preduzeće propadne. Moram da kažem da ukupan broj malih i srednjih preduzeća nije smanjen. Njihova ekonomska moć nije velika, njihova proizvodnja nije velika, ali jednom velikom preduzeću treba, možda, 100.000 jednica nekog proizvoda. Oni moraju sami da se udruže", ističe državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije Dragijana Radonjić-Petrović.

U Srbiji 225.000 preduzetnika ima registrovane radnje i zapošljava 455.000 radnika, a od ukupno 111.000 preduzeća između 98 do 99 odsto su mala i srednja preduzeća.