Srpskog krompira sve manje, evropski sve skuplji – šta nas čeka na pijaci

Evropi preti ozbiljan problem sa krompirom - od prošlogodišnjeg viška i cene od svega 30 evra po toni, do ovogodišnjih cena koje u pojedinim slučajevima dosežu čak 250 evra.

Dok se u Evropi govori o manjku i rastu cena, u Srbiji nema nestašice krompira.

Prošla godina bila je izuzetno loša za domaće proizvođače krompira zbog suše tokom jula i avgusta, posebno u brdskim i planinskim krajevima, rekao je Ratko Vukićević, proizvođač krompira i predsednik Udruženja "Plodovi Srbije".

Vukićević navodi primer Berlina, gde su proizvođači upakovan krompir delili besplatno jer im je to bilo jeftinije od njegovog uništavanja.

Ova godina u Srbiji počela je znatno bolje. Usevi su u julu bili u veoma dobrom stanju, ali je zatim ponovo nastupio sušni period. Posledice, ipak, nisu tako teške kao prošle godine.

"Prinosi su oko 25 do 30 tona na brdima, ko je dobro uradio. Bilo je velikih problema u Vojvodini, zalivanje je bilo zabranjeno, ali imamo neki prinos koji je zadovoljavajući", kaže Vukićević.

Vađenje krompira tek je počelo, pa još nema konačnih podataka o ovogodišnjoj proizvodnji.

Srbija od proizvođača postala uvoznik krompira

I pored zadovoljavajućeg ovogodišnjeg roda, Vukićević upozorava na dugoročniji problem – smanjenje površina pod krompirom u Srbiji.

Zbog toga domaća proizvodnja više nije dovoljna da pokrije sve potrebe tržišta.

"Nažalost, zbog smanjenja površina kod nas, mi smo sada na listi uvoznika krompira. Nemamo još tačne podatke o prinosima, krenulo je tek vađenje, ali bojim se da ćemo i ove godine morati da uvezemo", ističe Vukićević.

Ove godine, međutim, postavlja se i pitanje odakle će Srbija moći da uveze potrebne količine, pošto se veliki evropski proizvođači suočavaju sa manjim prinosima.

Evropa ima oko 25 odsto manji rod

Agroekonomista Žarko Galetin ukazuje da je situacija u Evropi ove godine potpuno drugačija od prošlogodišnje.

Prema podacima koje je izneo, krompir je zasejan na oko 520.000 hektara, što je približno 15 odsto manje nego ranije. Istovremeno je suša pogodila neke od najznačajnijih evropskih proizvođača.

Francuska, Belgija, Holandija i Španija beleže znatno slabije prinose, a ukupan evropski rod manji je za oko 25 odsto i iznosi oko 20 miliona tona.

Galetin naglašava da Evropa trenutno nema problem koji bi se mogao opisati kao nestašica krompira, ali je pad proizvodnje u odnosu na prošlu godinu značajan.

Problem bi mogao da postane izraženiji kada budu potrošene prošlogodišnje zalihe.

"Kada se potroše zalihe iz prethodne godine, to vrlo bitno može da utiče i na tržište u samoj Evropi, a bogami i kod nas", upozorava Galetin.

Oko 40 odsto potreba Srbija nadoknađuje uvozom

Srbija je osetljiva na evropske poremećaje upravo zbog zavisnosti od uvoza, ukazuje Galetin.

Prema njegovim rečima, oko 40 odsto domaćih potreba nadoknađuje se uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske.

Zbog toga se rast cena u tim zemljama neminovno preliva i na domaće tržište.

"Ako bismo bili samodovoljni u proizvodnji krompira, ne bismo toliko osetili te tržišne potrese u Evropi. Ali kada 40 odsto nadoknađujete da biste zadovoljili domaće potrebe, onda delite sudbinu tržišta zemalja iz kojih tu robu uvozite", objašnjava Galetin.

Dodatni problem su gubici prilikom skladištenja. Od domaće proizvodnje koja se kreće između 500.000 i 600.000 tona, prema Galetinovim rečima, čak 70.000 do 80.000 tona može da bude izgubljeno tokom skladištenja.

Hoće li krompir u Srbiji značajno poskupeti

Cena industrijskog krompira u Evropi u pojedinim slučajevima porasla je sa prošlogodišnjih oko 30 na čak 250 evra po toni.

Ipak, Galetin ne očekuje da se takav scenario u istoj meri ponovi u Srbiji.

Trenutna otkupna cena domaćeg krompira, kako navodi, kreće se između 45 i 50 dinara po kilogramu, dok je u prodavnicama cena oko 100 dinara, a ponegde i viša.

"Ne očekujem nešto ekstremno velike cene krompira, kao što imamo dramatičnu situaciju u Evropi, gde imate nekoliko puta veću cenu ove godine u odnosu na prošlu", kaže Galetin.

Očekuje, ipak, određeni rast cena konzumnog krompira, posebno kako se budu smanjivale prošlogodišnje zalihe.

Značajnije posledice mogao bi da oseti segment prerađenog krompira, pre svega sirovina za proizvodnju pomfrita i čipsa, koji je u većoj meri povezan sa evropskim tržištem.

Za čips, pomfrit i svežu upotrebu različite sorte

Pored količine, suša i visoke temperature utiču i na kvalitet i veličinu krompira, što je posebno važno za industrijsku preradu.

Vukićević naglašava da je zbog klimatskih promena izbor sorte postao jedan od najvažnijih uslova uspešne proizvodnje.

Ranije sorte otpornije na sušu ove godine su se pokazale bolje, jer su uspele da formiraju krtole pre najvećih vrućina. Kao primer navodi sortu "kolomba", koja je dala dobre rezultate.

Za kvalitetan konzumni krompir, objašnjava, poželjna je veličina od oko 55 do 60 milimetara, glatka pokožica i mogućnost dobrog čuvanja.

"Ima kasnijih sorti koje su izvanredne, međutim, u ovim klimatskim uslovima ne vredi ih saditi, ne vredi ih gajiti, jer ne mogu da daju dobre rezultate", objašnjava Vukićević.

Posebne sorte koriste se za čips, druge za pomfrit, svežu upotrebu, pire ili prženje.

Vukićević kao primer sorte pogodne za proizvodnju čipsa navodi "norman", ranu sortu sa 22 odsto suve materije.

"Crveni krompir nije samim tim i bolji"

Vukićević ukazuje i na to da među domaćim potrošačima i dalje postoji uverenje da je crveni krompir kvalitetniji od belog.

Smatra da za takvo uverenje nema proizvodnog opravdanja.

U Evropi i svetu znatno više se koriste bele sorte, a posebno je veliki izbor ranih sorti koje su pogodne za različite uslove proizvodnje, otpornost na sušu i bolesti, kao i za skladištenje.

"Nije nikakav razlog da, ako je crvena sorta, ona bude bolja za proizvodnju. Sve to zavisi od sorte. Izbor sortimenta je vrlo bitan i za klimu, i za zemljište, i za namenu", naglašava Vukićević.

Usitnjeni proizvođači i zastarela mehanizacija veliki problem

Jedan od ključnih problema srpskog krompira, prema oceni Vukićevića, nije samo proizvodnja već i organizacija proizvođača.

Gazdinstva su usitnjena, nedostaju savremeni pak-centri, a proizvođači nemaju dovoljno velike količine da bi mogli organizovano da nastupaju na većim tržištima.

Problem predstavlja i zastarela mehanizacija. Za savremenu proizvodnju potrebne su mašine koje mogu dobro da pripreme zemljište i formiraju banak koji zadržava vlagu, što postaje sve važnije u uslovima čestih suša.

Međutim, takva mehanizacija zahteva velika ulaganja koja mali proizvođači teško mogu da opravdaju.

"Taj proizvođač bi trebalo da ima 50 hektara zemlje da može da kupi dobre mašine i da te mašine može da otplati kroz svoju proizvodnju. I opet ne može sam da osvoji poziciju na tržištu. Oni moraju biti udruženi u kooperativu", ističe Vukićević.

Bez udruživanja i većih količina, smatra, mali proizvođači teško mogu da budu konkurentni i na domaćem i na globalnom tržištu.

Proizvodnja po hektaru košta i do milion dinara

Galetin smatra da bi problemi na evropskom tržištu mogli da predstavljaju priliku za srpske proizvođače, ali naglašava da povećanje proizvodnje nije jednostavno.

Proizvodnja krompira je intenzivna i zahteva značajna ulaganja. Prema njegovim rečima, troškovi po hektaru kreću se od oko 800.000 do čak milion dinara.

Pored same proizvodnje, neophodna je i odgovarajuća infrastruktura, posebno savremena skladišta sa uslovima koji omogućavaju duže čuvanje krompira.

"To je jedan vrlo ozbiljan biznis. Ali ako imate viziju na duži rok, u svakom slučaju se isplati, jer svaka intenzivna proizvodnja, kao što je povrtarstvo generalno, a pogotovo proizvodnja krompira, uvek se više isplati", navodi Galetin.

Potrebna su veća ulaganja i više rada nego u ekstenzivnoj ratarskoj proizvodnji, ali je potencijalna zarada po jedinici površine veća.

Galetin smatra da je zato važno i pitanje dugoročne strategije države i načina na koji će podsticati ovakvu proizvodnju.

Vukićević: Prošle godine uvoz po dampinškim cenama naneo velike gubitke

Dok ove godine Evropa ima manji rod i potrebu za dodatnim količinama, prošle godine situacija je bila potpuno drugačija.

Vukićević kaže da su domaći proizvođači tada pretrpeli velike gubitke zbog uvoza jeftinog krompira iz Evrope.

"Prošle godine su naši proizvođači pretrpeli značajne gubitke, velike gubitke, zato što se uvozila roba ispod cene koštanja, po takozvanim dampinškim cenama", kaže Vukićević.

Navodi da se krompir u Evropi mogao kupovati i za pet evrocenti, što je domaće proizvođače stavljalo u izuzetno nepovoljan položaj.

Smatra da bi država trebalo da zaštiti domaće proizvođače od takvog uvoza jer oni u godinama velikih evropskih viškova gube obrtna sredstva i teško mogu da nastave proizvodnju.