Tri godine od izbora Srbije za domaćina izložbe "Ekspo 2027" – od igre kao teme do šest miliona posetilaca

Pre tri godine, 21. juna u Parizu, Beograd je izabran za domaćina specijalizovane izložbe "Ekspo 2027", u konkurenciji poznatih gradova iz Evrope, Amerike i Azije. Više od 135 zemalja do sada se prijavilo za učešće na ovoj prestižnoj izložbi.

Generalni komesar za učešće Republike Srbije na "Ekspo 2027" Žarko Malinović kaže za RTS da je upravo tema "Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve" bila presudna da Srbija pobedi u konkurenciji velikih svetskih gradova, a da će najveći legat izložbe biti infrastruktura, nove investicije i međunarodna prepoznatljivost zemlje.

Malinović je podsetio da je projekat počeo još 2021. godine kada je Srbija donela odluku da se kandiduje za domaćina specijalizovane izložbe.

"Konkurencija je bila jako velika. Iza kandidature Malage stala je cela Kraljevina Španija, uključujući i poznate ličnosti poput Antonija Banderasa, dok je kandidaturu Minesote u dobroj meri koordinisao kabinet tadašnjeg državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, kao i da je u konkurenciji bio Tajland kao jedna od najrazvijenijih turističkih destinacija", rekao je Malinović.

Prema njegovim rečima, upravo je tema koju je Srbija ponudila izdvojila je u odnosu na konkurente.

"Naša tema je toliko univerzalna – mi imamo jezik igre koji je jasan svakoj naciji. Shvatili smo da je igra ljudska supermoć koja će obezbediti da čovečanstvo u budućnosti bude otpornije na sve izazove. Kada se igramo, kreativniji smo, zdraviji i, što je najvažnije, igra nas ujedinjuje i pomiruje", istakao je Malinović.

Legat koji ostaje posle izložbe

Govoreći o značaju izložbe "Ekspo" za Srbiju, Malinović je naglasio da se efekti ovakvih izložbi mere decenijama.

"Za sve gradove i države koji su bili domaćini, "Ekspo" je bio događaj koji ih je promenio nabolje. Da li neko može da zamisli današnji Pariz bez Ajfelovog tornja? Ajfelovog tornja ne bi bilo bez Svetske izložbe", naveo je Malinović.

Kaže da je od samog početka postojala jasna vizija šta Srbiji ostaje nakon završetka manifestacije.

"Dobićemo novi međunarodni sajam, železničku infrastrukturu koja konačno povezuje centar Beograda sa aerodromom, rečnu infrastrukturu i urbanistički razvoj čitavog dela grada. Ko je pre pet godina mogao da zamisli da će Surčin postati jedan od najurbanijih delova Beograda", upitao je Malinović.

Cela privreda uključena u projekat

Navodi da radovi na kompleksu napreduju planiranom dinamikom i da je na projektu angažovan veliki deo domaće privrede.

"Kompletna građevinska industrija naše zemlje je angažovana na ovom projektu. Kada zemlje učesnice od jeseni počnu da kreiraju i grade svoje paviljone, aktiviraćemo ne samo industriju naše zemlje. Ceo region nema dovoljno kapaciteta da podmiri sve potrebe jednog ovakvog događaja", naglasio je Malinović.

Smatra da je "Ekspo" prilika da Srbija pokaže svoje kapacitete u građevinarstvu, kreativnim industrijama i organizaciji velikih događaja.

Šest miliona posetilaca i novi ambasadori Srbije

Malinović veruje da će "Ekspo" doneti i snažan turistički efekat.

"Beograd ima magičnu moć da sve koji dođu jednom opčini i da uvek žele da mu se vrate. Kroz šest miliona posetilaca, koji će posetiti manifestaciju, dobićemo nove ambasadore naše zemlje koji će širiti glas o Beogradu i njegovoj energiji", rekao je Malinović.

Dodaje da je "Ekspo" već pokrenuo više od 300 razvojnih projekata širom Srbije.

"Od Vranja do Subotice razvija se više od 320 projekata kako bismo bili spremni za 'Ekspo'. To je novi program budućnosti Srbije koji će ostati i nakon završetka izložbe", naveo je generalni komesar.

Nacionalni paviljon među najvećim projektima u Evropi

Posebno je izdvojio nacionalni paviljon Srbije, koji će ostati jedan od simbola izložbe "Ekspo" i nakon 2027. godine.

"To je trenutno najveći umetničko-galerijski projekat koji se realizuje ne samo u Jugoistočnoj Evropi već u celoj Evropi. Pravimo objekat od 17.000 kvadratnih metara i najveću imerzivnu dvoranu u Evropi", rekao je Malinović.

Dodao je da će posetioci imati priliku da se upoznaju sa delima Nadežde Petrović, Save Šumanovića i drugih velikana srpske kulture, kao i sa najznačajnijim predmetima nacionalne baštine.

"Zahvalan sam patrijarhu i Sinodu Srpske pravoslavne crkve koji su nas prošle nedelje obradovali i obavestili da je Sinod uvažio našu molbu da Plašt kneza Lazara i Povelja knezu Lazaru monahinje Jefimije budu izloženi u nacionalnom paviljonu i kao takvi možda po prvi put izloženi javnosti i da dajemo mogućnost da srpski narod se upozna sa tako važnim nasleđem", dodaje Malinović.

Etnografski muzej takođe priprema najdragocenije elemente svoje zbirke koji će biti prikazani kroz nacionalni paviljon.

"Spajajući modernu tehniku i kreativnost sa timom Dušana Jovovića i svim onim što jeste naša bogata istorija, mi ćemo pokazati svetu koliko je ovo jedan divan narod bogate tradicije, narod koji je u stanju da na pozitivan način menja čovečanstvo, kao što su to radili Tesla, Milanković, Pupin i svi oni znameniti Srbi koji jesu i dan danas aktuelni u civilizaciji čiji smo deo", poručuje Malinović.

"Trema je ogromna"

Iako je, kako kaže, učestvovao na četiri svetske izložbe, Malinović priznaje da je odgovornost organizovanja "Ekspa" u sopstvenoj zemlji posebna.

"Ovo mi je peti 'Ekspo' i trema je ogromna. Odgovornost da postavite paviljon u sopstvenoj zemlji je velika. Ali svi koji radimo na ovom projektu trudimo se svakog dana da Srbija bude predstavljena onakvom kakva jeste – zemlja bogate tradicije, divnih i kreativnih ljudi", istakao je Malinović.

Kao najveći izazov u narednom periodu izdvaja koordinaciju velikog broja aktivnosti i ljudi koji će biti uključeni u organizaciju.

"Izazov je koordinacija tolikog broja različitih aktivnosti. Od izgradnje paviljona, preko volontera i domaćina, do obuke ljudi koji će predstavljati Srbiju. Svaki osmeh koji upute našim gostima biće deo predstavljanja naše zemlje", zaključio je Malinović.