Musabegović: Inflacija je kao visok krvni pritisak – lek su visoke kamate, ali uz nuspojave

Rast cena energenata i nova globalna neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku ponovo otvaraju pitanje inflacije i njenog uticaja na ekonomiju Srbije. Iako su trenutni pokazatelji stabilni, stručnjaci upozoravaju da bi prvi efekti mogli da se osete u narednim mesecima.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović ocenjuje za RTS da je inflacija za sada u granicama cilja, ali da postoji oprez zbog mogućih spoljnih udara.

Musabegović inflaciju objašnjava slikovito – kao stanje koje na prvi pogled može delovati pod kontrolom, ali dugoročno ostavlja posledice.

"Volim da uporedim inflaciju sa visokim krvnim pritiskom. Kada pritisak raste, on oštećuje ceo sistem – od velikih do najsitnijih krvnih sudova. Tako i inflacija deluje na ekonomiju, stvarajući poremećaje koji kasnije mogu imati ozbiljne posledice“, objašnjava profesor Musabegović.

Kako kaže, centralne banke pokušavaju da taj "pritisak“ drže pod kontrolom, ali mere koje primenjuju nisu bez rizika.

"Postoje lekovi za inflaciju, ali oni imaju i kontraindikacije. Zato je upravljanje inflacijom složen i osetljiv proces“, dodaje Musabegović.

 U granicama cilja, ali uz oprez

Inflacija u Srbiji trenutno se kreće u ciljanom okviru Narodne banke Srbije, oko tri odsto, uz dozvoljeno odstupanje. 

"Inflacija između dva i tri odsto smatra se zdravom i poželjnom za ekonomiju. Problem nastaje kada ona značajno poraste, ali i kada previše padne“, navodi Musabegović.

Ipak, upozorava da postoji potencijalni rizik od njenog rasta. "Postoji mogućnost da će ‘pritisak’ rasti. To još nije izvesno, ali zahteva oprez i pažljivo praćenje situacije“, kaže Musabegović.

Energenti i đubrivo kao ključni faktori

Najveći rizici, prema njegovim rečima, dolaze iz rasta cena energenata, ali i pratećih troškova u poljoprivredi.

"Cena nafte i gasa direktno utiče na proizvodnju hrane. Đubrivo, čija je osnovna komponenta gas, takođe poskupljuje, što će se neminovno odraziti na cene hrane“, objašnjava Musabegović.

Dodaje da je ova kriza specifična jer uključuje i uništavanje energetskih postrojenja, što dodatno komplikuje oporavak.

Prve posledice tek za nekoliko meseci

Efekti trenutnih globalnih poremećaja neće se osetiti odmah, već uz izvesno odlaganje.

"Ovo nije jednokratan događaj, već proces. Kao domino efekat – tek u narednih nekoliko meseci videće se prve posledice, ukoliko se situacija ne stabilizuje“, upozorava Musabegović.

Narodna banka Srbije za sada vodi opreznu monetarnu politiku i ne menja referentnu kamatnu stopu, koja iznosi 5,75 odsto.

"Visoke kamate su osnovni lek protiv inflacije, ali istovremeno usporavaju privredni rast. Zato centralne banke moraju pažljivo da balansiraju između ta dva cilja“, istakao je profesor Musabegović.