Pšenica se lepo razvila – za dalji napredak potrebna joj je kiša

Poljoprivrednik Tomislav Bačić kaže da pšenica na njegovim parcelama lepo izgleda i da ima odličan sklop.

“Kako je po deklaraciji, tako je nikla. Ima u njoj dosta trave. Jako je gusta, pa sada čekamo da vidimo kada ćemo da krenemo sa herbicidnom i fungicidnom zaštitom. Ove godine očekujemo, zato što je jako dobar sklop, pojavu pepelnice i bolesti”, objašnjava poljoprivrednik iz Lukićeva.

I uljana repica, koju sve više seje, uspešno je ponikla.

“Uljana repica se lepo razvija. Isprskali smo prvi put protiv pipe. Sada je zahladnelo, pa nema napada na biljkama. Čekamo da malo otopli i da krenemo u borbu protiv sjajnika. Korova ima onako. Još ćemo obići parcele i doneti odluku o zaštiti”, navodi.

Osim razvoju useva, vreme pogoduje i razvoju korova

Na njivama u Srednjem Banatu pšenica i ječam se nalaze u različitim fazama bokorenja, dok se uljana repica, zavisno od vremena setve, nalazi u fazama od šest do osam razvijenih listova, pa do porasta u stablo i razvoja butona. Niske temperature koje smo imali tokom zime nisu značajnije uticale na biljke, jer su bile zaštićene snegom.

Na biljkama su, kažu stručnjaci, uočene promene nastale pod uticajem meteoroloških uslova koje su prolaznog tipa, kao što je odbacivanje donjih listova koji prestaju da budu fiziološki aktivni.

U usevima ima dosta korova poput veronike, mišljakinja, mrtve koprive.

“Korovi guše usev, sprečavaju bokorenja, troše vodu i hranjive materije. U prethodnom periodu preporučivali smo proizvođačima pšenice herbicidne tretmane, a za ječam i fungicidne”, objašnjava Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Biljke treba zaštititi i od bolesti i štetočina

Intenzitet biljnih bolesti zavisi od faze razvoja biljaka, osetljivosti sortimenta i primenjene agrotehnike.

“Vizuelnim pregledima ozimih strnih žita na donjim listovima bokora uočeni su simptomi sive pegavosti koja je zahvatila od 8 do 22 procenata biljaka. Kod ječma intenzivno je prisutna mrežasta pegavost koja zahvata manji ili veći deo listova, a intenzitet se kreće i do 60 odsto biljaka”, dodaje.

Početkom druge dekade marta na pšenici su, objašnjava, uočene i biljne vaši, ali je njihov intenzitet bio nizak, pa nije bilo preporuka za upotrebu insekticida.

“Uočena je i ranija pojava žitne pijavice, ali za sada bez štete na usevima. U uljanoj repici registrovana je pojava repičinih pipa i obavljenje insekticidni tretman. U narednom periodu pratićemo dalju pojavu štetočina, posebno sjajnika”, kaže Parađenović.

Proizvođači šećerne repe, čija je setva u toku, treba da budu oprezni, jer se očekuje migracija repine pipe na novoposejana repišta.

“Upozoravamo proizvođače da u sledećem periodu zbog rasta temperature zemljišta, mogu da očekuju i pojavu kukuruzne pipe, peščara i popca koji svojom ishranom oštećuju biljke u fazi klijanja i nicanja”, dodaje.

Kiša, samo kiša

Dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kaže da pšenica u Srbiji lepo izgleda i da usevi prelaze u fazu kada dolazi do njihovog intenzivnog porasta.

“Ono što je u ovom trenutku jedan od otežavajućih problema jeste to što duži vremenski period nismo imali padavine. Krajem nedelje očekujemo pad temperature i kišu koja bi trebalo da popravi stanje vlage u zemljištu, kako bi biljke tokom aprila, kada je porast biomase najbrži, imale dovoljno vlage”, objašnajva stručnjak iz Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Dobar deo ratara je, kaže, završio prvu prihranu, pa je na određenom broju parcela ostalo da se izvede druga prihrana.

“Preporuka proizvođačima je da obilaze parcele i da tokom aprila tj. kada vremenski uslovi dozvole krenu sa tretmanom od korova, ali i sa prvim fungicidnim tretmanom. Treba obratiti pažnju na insekte, jer je bilo parcela gde se pojavila lema, ali to je sporadično i razlikuje se od parcele do parcele”, objašnjava Mirosavljević.

Od 1. oktobra prošle godine do 25. marta ove, na teritoriji Srednjeg Banata palo je svega 218 litara kiše po metru kvadratnom. Problem je što u martu nije bilo padavina uopšte, dok je u istom periodu lane palo 56 litara kiše.

U uslovima nedostatka padavina kasne i agrotehničke mere, jer klasična prihrana nema smisla ako nema kiše.