Banjac: Kriza neće uticati na cenu NIS-a; vreme je za zamenu stolarije i navikavanje na gradski prevoz

MOL je juče dobio američko odobrenje da nastavi pregovore s Gaspromnjeftom o preuzimanju većinskog paketa u Naftnoj industriji Srbije. Rok za završetak pregovora, koji je prvobitno bio zacrtan za juče, sada je produžen do 22. maja. Osnovne odredbe dogovora mađarska i ruska kompanija potpisale su u januaru.

Do kraja ovog meseca, prema nezvaničnim informacijama medija u Mađarskoj, trebalo bi da bude potpisana i konačna verzija ugovora o kupoprodaji NIS-a, koji mora da odobri američka kancelarija OFAK da bi transakcija bila obavljena.

Profesor na Mašinskom fakultetu i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže da produžetak roka koji je američka kancelarija OFAK dala za zaključenje konačnog dogovora između "Gaspromnjefta“ i MOL-a o preuzimanju većinskog paketa NIS-a govori da pregovori napreduju i da se kreću u dobrom pravcu.

Kako je naveo, u prethodnom periodu već su načinjeni važni koraci – sprovedena je dubinska analiza poslovanja NIS-a, potpisan je predugovor, a sada sledi završna faza.

"Znači, izvršena je dubinska analiza rada Naftne industrije Srbije, potpisan predugovor i sada sledi finale, konačni ugovor“, rekao je Banjac.

Dodaje da nije izvesno da li će ceo posao biti okončan u narednih mesec dana, ali da veruje da neće biti novih prepreka ukoliko se pregovori nastave kao do sada.

Uloga međunarodnih finansijskih institucija

Osvrćući se na formulaciju iz poslednje odluke OFAK-a, prema kojoj je američkim finansijskim institucijama omogućeno da učestvuju u realizaciji transakcije, Banjac podseća da se MOL često posmatra kao mađarska kompanija, iako je njegova vlasnička struktura znatno složenija.

"Kada govorimo o MOL-u mi uvek govorimo da je to mađarska kompanija, odnosno kompanija mađarske vlade. Međutim, po svojoj vlasničkoj strukturi, samo jedna četvrtina je u vlasništvu, 25 odsto akcija MOL-a pripada vladi. Ovo ostalo, oko 50 procenata, predstavljaju međunarodne finansijske institucije, između ostalih i neke američke finansijske institucije“, naveo je Banjac.

Prema njegovoj oceni, upravo u toj činjenici može da leži dodatna garancija da će sporazum biti doveden do kraja i da MOL ima kapacitet da postane novi vlasnik većinskog dela NIS-a.

Energetska kriza ne određuje cenu NIS-a

Govoreći o uticaju globalne energetske krize na vrednost NIS-a, Banjac smatra da se takva kompanija ne kupuje na osnovu kratkoročnih tržišnih potresa, već sa perspektivom od više decenija.

"Ovo je kupovina ne za sutra nego za sledeću deceniju ili sledeće tri decenije jedne kompanije, tako da ne može se sagledavati vrednost NIS-a na današnji dan, nego se gleda koliko će ona vredeti kada prođe kriza, kada se stabilizuje tržište“, rekao je Banjac.

Podseća i da nafta, uprkos energetskoj tranziciji, ostaje jedan od ključnih energenata u svetu.

"Činjenica je da će nafta i sledećih nekoliko decenija biti jedan od glavnih energenata i ona i danas učestvuje sa 30 procenata u globalnoj potrošnji energije“, ukazao je Banjac.

Zato, kako kaže, ni sadašnja dešavanja ne mogu bitno da utiču ni na cenu NIS-a, ni na konačan dogovor o prodaji.

Rusija NIS prodaje nevoljno, ali pod pritiskom

Profesor Banjac smatra da Moskva ne ulazi dobrovoljno u ovaj proces i da NIS ne prodaje zato što to želi, već zato što je na takav potez primorana okolnostima.

"Očigledno je da Rusi nevoljno prodaju NIS. Dakle, zašto bi prodavali jednu kompaniju koja je tako dobra i koja donosi prihode i u koju su tako puno uložili“, naveo je Banjac.

Kako dodaje, Rusi u ovom procesu mogu nastojati da dobiju na vremenu, posebno ako im šira geopolitička kriza ide naruku.

"Kremlju bi svakako bilo zgodno da kupi još malo vremena, pa možda čak i da dovede u pitanje ovaj sporazum konačni o kupoprodaji, jer to mu baš i nije ono što on želi. On je nateran da to uradi“, ocenio je Banjac.

Ipak, naglašava da iza poteza i Vašingtona i Moskve stoje čitavi sistemi analiza i procena, a ne dnevne improvizacije.

NIS posluje otežano, ali nafte ima

Paralelno sa pregovorima o vlasništvu, NIS se i dalje suočava sa posledicama sankcija i neizvesnosti. Banjac kaže da kompanija već duže posluje u otežanim uslovima i da je u međuvremenu izgubila deo partnera i kupaca.

"NIS otežano radi. Dakle, on od januara prošle godine, od kada su najavljene sankcije pa kad su uvedene, otežano radi, gubi partnere“, rekao je Banjac.

Prema njegovim rečima, NIS je smanjio prodaju i u maloprodaji i u veleprodaji, a u veleprodaji je, kako je naveo, izgubio oko 20 odsto kupaca.

Ipak, ističe da trenutno nema opasnosti od nestašice nafte. "Rokovi isporuke su nešto duži, ali tu su bile intervencije i Međunarodne agencije za energetiku, ogromne količine nafte su izbačene“, objasnio je Banjac.

Podsetio je i da Srbija ima rezerve nafte za oko 60 dana, dok je evropski prosek 90 dana.

Štednja energije

Profesor Banjac, koji je i stručnjak za energetiku, kaže da je sada vreme za izolaciju i zamenu stolarije i pametniju potrošnju.

Govoreći o tome šta je najvažnije za domaćinstva koja trenutno ne mogu da ulažu u solarne panele, Banjac ističe da je uoči nove grejne sezone najvažnije razmišljati o termičkoj izolaciji i zameni stolarije.

"Mislim da je baš sad pravo vreme, dakle sad počinje građevinska sezona, i da se porazmisli, ko god ima mogućnosti, da finansira zamenu stolarije i postavljanje termičke izolacije na objekte. To je prva i najveća i glavna mera kojom se može uštedeti ta toplotna energija“, poručio je Banjac.

Kada je reč o uštedama u saobraćaju, navodi da prostor nije veliki, ali da su moguće racionalnije navike – više ljudi u jednom automobilu, češće korišćenje gradskog prevoza i planiranje potrošnje.

Banjac podseća i da je sada pravi trenutak za nabavku ogrevnog drveta za jesen, jer su cene niže, a drvo ima vremena da se osuši i postane energetski efikasnije.

Na duži rok, kaže, isplativost ulaganja u solarne panele i toplotne pumpe samo će rasti.