Oko: Srbija u trećem naftnom šoku – država ublažava udar, neizvesnost ostaje

Tokom proteklih dvadeset dana rata u vazduh su dizane rafinerije i gasna postrojenja, a gorela su naftna i gasna polja u Iranu, Iraku, Bahreinu, Saudijskoj Arabiji, Katar, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu i Kuvajtu.

Gađane su i važne luke za transport nafte i gasa. Čak i ako bi rat sutra stao, postavlja se pitanje da li uništena energetska infrastruktura znači da će cene ostati visoke.

Neće biti "kantica" i nestašica

Dušan Bajatović je, gostujući u emisiji Oko, rekao da je za Srbiju najbitnije da nema nestašica goriva, kao ni ograničenja za njegovu kupovinu, kao i da država u ovom trenutku subvencioniše dizel.

„Neće biti kantica, u stanju smo da uvezemo. Stigla je licenca od OFAK-a za narednih mesec dana za NIS. Spremna su dva tankera, da li će moći i treći da prođe – ne znam. Četiri barže su prošle, čini mi se da će proći još pet. Pitanje je koliko možemo da skladištimo, jer kapaciteti nisu neograničeni“, istakao je Bajatović.

Prema njegovim rečima, namera države je da se izbegne inflatorni udar, dodajući da je budžet dobro i konzervativno planiran i da ne bi bio problem ako se deficit poveća za oko milijardu.

"Bolje je da doplatimo nešto, a da privreda nastavi da funkcioniše i da nema nepoverenja u ekonomiju i državu, kao i da zadržimo nivo plata i penzija, ako ne i da ih povećamo. Svaka inflacija od 15 ili 17 odsto bi 'sve to pojela'", smatra Bajatović.

Snabdevanje energentima ključno

Bajatović napominje je da jedini problem može biti pitanje dovoljne razmene deviza sa inostranstvom, kao i eventualni rebalans budžeta u drugoj polovini godine.

"Potrebno je da sarađuju država i građani i da ceo sistem ide ka tome da nema uvođenja inflatornog koridora, kao i da nafte, benzina i subvencija za poljoprivredu bude u dovoljnoj meri", ukazao je Bajatović.

Govoreći o gasu, naveo je da Srbija ima oko 650 miliona kubnih metara, što je dovoljno za šest meseci potrošnje tokom leta, dok zimi može da pokrije oko tri meseca. Ističe da je ključno pitanje snabdevanje energentima – benzinom, dizelom, sirovom naftom i kerozinom.

"Predsednik je rekao da imamo više od 90 dana dizela, oko 60 dana benzina i kerozina za mesec dana, ali u to nisu uračunate vojne zalihe, što je suština“, rekao je Bajatović.

Hipotetički deficit

Radojka Nikolić pak ukazuje da će do povećanja cena svakako doći, podsećajući da je postojalo administrativno ograničenje cena goriva koje je isteklo, nakon čega je usledio period pravnog vakuuma, ali i poskupljenje koje je država delimično ublažila.

"Budžetski prihodi za ovu godinu iznose oko 20 milijardi, a rashodi oko 23 milijarde dinara, što znači da je deficit oko tri milijarde. Lako je izračunati da 1,3 milijarde prelazi pet do šest odsto budžeta", navodi Nikolićeva, dodajući da su akcize i prihodi od PDV-a evidentirani kao da je stanje redovno.

Prema njenim rečima, ključno pitanje koliko će kriza trajati.

"Još smo u prvom kvartalu, ali ako bi se rat produžio na celu godinu, gubila bi cela Evropa, što je teško zamislivo", kaže Nikolićeva.

Dodaje da se o deficitu od milijardu može govoriti samo hipotetički, jer bi se taj trošak odnosio na celu godinu, pod uslovom da kriza potraje do kraja godine.

Nikolićeva zaključuje da je rat u Iranu ozbiljan udarac za globalnu ekonomiju, bez obzira na ishod sukoba, i da će prognoze ekonomskog rasta morati da se menjaju, jer je ovo godina koja će uzdrmati čitav svet.

*Celu emisiju možete pogledati u videu na početku teksta.