Srbija ulazi u nuklearnu eru – koje lokacije dolaze u obzir

Srbija će od 2040. godine moći da ima nuklearnu elektranu, a do tada će biti razvijena i tehnologija malih modularnih reaktora, izjavila je ministarka Dubravka Đedović Handanović, na sastanku sa delegacijom ruske korporacije "Rosatom", koju je predvodio generalni direktor Aleksej Lihačov.

Slavko Dimović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je ruska tehnologija među najmodernijima u svetu kada je reč o nuklearnim elektranama, ali da Srbija treba da uzme u obzir sve opcije, te da su svi potencijalni partneri u igri, jer se nalazimo u "nultoj referentnoj tački".

"Srbija, na vratima nuklearne renesanse, treba da uzme u obzir sve opcije, poput EDF-a, 'Rosatoma' i ostalih partnera", kaže Dimović, napominjući da će sve odluke biti donete u skladu sa nacionalnim interesima naše zemlje.

Izbor partnera

Prema njegovim rečima, saradnja s partnerima pre svega se odnosi na razmenu ekspertize, transfer tehnologije i znanja, obuku kadrova i učešće u savetodavnoj ulozi u izboru kadrova i pravno regulatornog okvira.

"Iskustva su od nemerljivog značaja, s obzirom na to da je 'Rosatom' učestvovao u izgradnji većine nuklearnih elektrana u svetu, uključujući i one u regionu", naveo je Dimović.

Napominje, takođe, da je izbor partnera za izgradnju nuklearne elektrane spoljnopolitičko, ali i ekonomsko, tehničkonaučno i tehnološko pitanje.

"Prve dve faze priprema treba da se završe do 2032. godine, kada bi trebalo da bude završen izbor tehnologije, lokacije za gradnju i pravno regulatornog okvira, da se napreduje u izboru baze kadrova, kao i da se pronađe model finansiranja", ukazuje Dimović.

Društvena prihvatljivost i lokacija

Ističe i da je "pitanje svih pitanja" društvena prihvatljivost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji.

Na pitanje koje lokacije ulaze u izbor za gradnju, Dimović kaže da postrojenje mora biti pored vodenog recipijenta ili u napuštenom termoenergetskom postrojenju.

"Prerano je izlaziti sa preciznim podacima, jer postoje rokovi i metodologija. Očekujem i protivljenje u delu javnosti. Potreban je iskren, transparentan i direktan dijalog sa javnim mnjenjem", ukazuje Dimović.

Dodaje da se pitanje odlaganja radioaktivnog otpada treba rešavati po ugledu na druge zemlje, poput Slovenije, Rusije i Finske.

"Srbiji su potrebni znanje i društvena prihvatljivost. U uslovima ukupnog nedostatka električne energije, nuklearna energija bi mogla da bude deo rešenja. Želeo bih da oko 50 odsto proizvodnje bude iz nuklearne energije za baznu potrošnju, a ostalo iz alternativnih izvora. Pravimo energetski miks jer ne možemo preko noći da zamenimo termoelektrane", zaključuje Dimović.