Sajam pčelarstva u Beogradu - prva nagrada za med od vrijeska sa Hilandara

Sajam pčelarstva u Beogradu okupio je pčelare, proizvođače opreme i stručnjake iz zemlje i regiona kako bi predstavili svoje proizvode i opremili se za novu sezonu.

Dvodnevni događaj bio je i prilika da se dodele nagrade za najbolji med. Žiri je istakao izuzetno visok kvalitet takmičarskih uzoraka, a dodeljena su tri pehara za najbolje medove.

Prvu nagradu, za med od vrijeska, osvojio je manastir Hilandar.

Prilika da se predstave proizvodi i da se zaradi

Sajam traje do nedelje u 15 časova i posetioci do tada mogu da probaju i kupe razne pčelinje proizvode – med, propolis, polen, matični mleč, kao i kozmetiku na bazi meda.

Neki od izlagača su deo manifestacije od prve godine organizovanja, a neki su ove godine prvi put slali med na ocenu žirija. Svima je prilika da predstave proizvode i zarade od prodaje.

Pored plana da se zaradi, organizatori očekuju da pčelari iskoriste sajam za nabavku kvalitetne opreme i razmenu iskustava sa kolegama iz drugih zemalja.

Otvarajući manifestaciju, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je da je pčelarstvo za državu strateška grana, ne samo zbog proizvodnje meda, već pre svega zbog oprašivanja, koje direktno utiče na poljoprivredne prinose.

"Okupili smo se na 17. Državnom sajmu u trenutku kada pčelarstvo u Srbiji prolazi kroz ozbiljne izazove, ali i u trenutku kada su postavljeni temelji za njegov dugoročni i sistemski razvoj", rekao je Glamočić.

Težak period za pčelare

Učesnici sajma su, simbolično, himnom Saveza pčelarskih organizacija Srbije koji je organizivao događaj bodrio učesnike.

"Dižite se pčele" i "dižite se pčelari" stihovi su za osokoljavanje medara koji se suočavaju sa problema u njihovom sektoru.

Organizatori podsećaju da je uloga pčela u oprašivanju prirode procenjena na više od pola milijarde evra godišnje, ali da je ona ugrožena zbog stanja na tržištu.

Kao najveći problem istaknut je falsifikovani med, zbog kojeg domaći pčelari sve češće odustaju od proizvodnje.

"Imamo ozbiljne probleme sa falsifikovanim medom koji u Srbiju ulazi po cenama tri do pet puta nižim od naših proizvodnih troškova. U takvim uslovima nemoguće je konkurisati, ali se borimo i očekujemo podršku države", rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Ministar Glamočić svestan je da finansijska podrška države nije dovoljna ukoliko tržište nije uređeno.

"Država sprovodi redovne kontrole meda, kako u unutrašnjem prometu, tako i pri uvozu. Cilj je zaštita poštenih pčelara i očuvanje poverenja potrošača. Radimo na preciznijem definisanju prevara u hrani kako bi pravila bila jasna i primenjiva", rekao je ministar.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseća na krađu opreme iz laboratorije u Pančevu, namenjene otkrivanju falsifikovanog meda.

Izlagači se nadaju da će najave o uređenju tržišta, pošumljavanju medonosnim biljem i jasnijem pravnom okviru za pčelarstvo biti sprovedene u praksi.