Potražnja za peletom pogurala cene – snabdevači u Srbiji prodaju samo na džak

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objašnjava za RTS da hladno vreme doprinosi većoj potrošnji, ali da nije glavni razlog za porast potražnje. Osnovni razlog je sve veći broj domaćinstava koja su prešla sa grejanja na struju na grejanje na pelet.

"Takva domaćinstva nisu imala puno iskustva o tome kako funkcioniše tržište peleta, a pre svega kada treba krenuti u nabavku. Mnoga od njih su krenula u nabavku tek u septembru, a neka u oktobru, kada su stovarišta i fabričke zalihe već bile ispražnjene. Već na početku grejne sezone došlo je do povremenih nestašica peleta, koje su se intenzivirale tokom oktobra. Domaće fabrike ne mogu u tako kratkom vremenskom periodu da zadovolje tako veliku potražnju i, logično, usledio je rast uvoza", navodi Glavonjić.

Većina potrošača krenula je sa kupovinom tek u septembru ili oktobru, kada su stovarišta i fabričke zalihe već bile ograničene. To je dovelo do povremenih nestašica, koje su se posebno osetile tokom oktobra. Kako domaće fabrike nisu mogle da zadovolje naglo povećanu potražnju, došlo je do porasta uvoza.

"Uvoz u novembru i decembru doprineo je da se delimično ublaže posledice nestašica, i čak smo imali blagu stabilizaciju tržišta u drugoj polovini decembra, kada je na većim stovarištima pelet mogao da se kupi bez ikakvih ograničenja. Međutim, takva situacija trajala je relativno kratko, jer je već polovinom januara potražnja ponovo počela da raste, i takav trend je i danas", dodao je Glavonjić.

Šta je dovelo do veće potražnje peleta

Glavonjić objašnjava da su prethodne tri zime bile blage, pa su domaćinstva trošila manje peleta i kupovala ga tek po potrebi. U hladnijim zimama, dodaje, potrošnja je značajno veća.

"Prošle zime smo imali paradoksalnu situaciju – fabrike, opterećene zalihama, morale su da snize cene peleta. Grejanje na pelet bilo je izuzetno jeftino, pa su mnoga domaćinstva postupno dokupljivala onoliko peleta koliko im je bilo potrebno. U takvoj situaciji domaćinstva su profitirala, a takav pristup se pokazao ispravnim", naveo je on.

Međutim, sada je situacija drugačija. Veliki broj domaćinstava prešao je sa grejanja na struju na pelet, što je značajno povećalo potražnju, pa se dosadašnja strategija postepene kupovine pokazala neefikasnom.

"Zbog toga, moja preporuka sadašnjim i budućim potrošačima je da kupe količinu peleta potrebnu za čitavu grejnu sezonu, kako bi bili mirni i spokojni i izbegli probleme kao što trenutno imaju neka domaćinstva. Pelet nije kvarljiva roba, pa sve što ostane neutrošeno u jednoj sezoni može se bez problema koristiti u narednoj", savetuje Glavonjić.

Ograničena prodaja peleta i regionalne razlike

Od polovine januara snabdevači prodaju pelet isključivo na džakove, a jedan potrošač može kupiti najviše 10–15 džakova. Glavonjić objašnjava da se situacija razlikuje od stovarišta do stovarišta i od regiona do regiona.

"Najteža situacija u pogledu snabdevanja je u regionima Vojvodine, Šumadije i južne Srbije. U tim regionima postoji mali broj proizvođača, odnosno fabrika za proizvodnju peleta, a one koje postoje imaju veoma mali kapacitet i ograničenu proizvodnju", navodi on. 

Zbog toga trgovci iz ovih regiona moraju da se snabdevaju iz drugih delova Srbije, ali i to je sve teže jer, kako kaže, potražnja u tim regionima takođe raste. Čak i u Beogradu, gde najveći deo domaće proizvodnje ide na tržište, trgovci su ograničili količinu peleta po kupcu kako bi što više domaćinstava moglo da zadovolji potrebe.

"Onu jednu paletu drvnog peleta od 1.050 kilograma dele na pet potrošača po principu 'svima pomalo do sledeće isporuke'. Plašim se da će takav sistem prodaje biti zastupljen tokom čitavog februara jer domaće fabrike u ovom trenutku nemaju dovoljno sirovine da mogu ozbiljnije da povećaju proizvodnju", objašnjava Glavonjić.

Kako kupovinom direktno iz fabrika uštedeti novac

Cene peleta u Srbiji variraju i mogu doseći i do 47.000 dinara po toni. Kako objašnjava Glavonjić, pravilo za cenu u ovom trenutku ne postoji – ona se razlikuje od stovarišta do stovarišta i od isporuke do isporuke, u zavisnosti od lokalne potražnje u momentu kada roba stigne na prodajna mesta.

On dodaje da je najjeftiniji pelet moguće nabaviti direktno iz fabrika, koje sve više imaju registrovanu maloprodaju.

"Naime, mnoge naše fabrike imaju registrovanu maloprodaju i cena peleta u fabrikama u ovom trenutku se kreće između 36.000 i 38.000 dinara. Tu pogodnost jako puno koriste potrošači u jugozapadnoj Srbiji, jer tamo u svakoj opštini ima jedan, a u nekima dva ili više proizvođača", navodi on.

Prognoza za tržište peleta

Glavonjić ističe da će stabilizacija tržišta peleta zavisiti od hladnoće zimskih dana i situacije na evropskom tržištu. Ako hladni dani potraju, a potražnja ostane visoka, ne može se očekivati stabilizacija pre sredine marta.

"Ako ostanu ovako hladni dani i ako se situacija u Evropi ne promeni, nije realno očekivati da će doći do stabilizacije tržišta peleta pre sredine marta ove godine", upozorava Glavonjić.

On dodaje da je za potrošače najvažnije da prate cene i da, kada je moguće, kupuju direktno iz fabrika kako bi obezbedili dovoljne količine za čitavu grejnu sezonu.

Ogrevno drvo – stabilnije snabdevanje

Za razliku od peleta, snabdevanje ogrevnim drvetom u Srbiji je stabilno. Glavonjić objašnjava da nema većih problema sa ponudom, a potražnja je umerenija nego za pelet. Ponuda na stovarištima je dovoljna, a eventualni nedostaci u manjim lokalnim prodavnicama brzo se nadoknađuju novim nabavkama.

Cene ogrevnog drveta kreću se od 8.000 dinara na jugu Srbije do 10.500 dinara na severu. Profesor naglašava da za sada nije došlo do povećanja cena u odnosu na novembar prošle godine.

"Snabdevanje ogrevnim drvetom je jako dobro, nema nikakvih problema sa ponudom, a samim tim ni sa potražnjom", zaključio je Glavonjić.