Obrenović: Najveći problem NIS-a neizvesnost, svi scenariji mogući

Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović rekao je za RTS da je najveći problem NIS-a neizvesnost i da su svi scenariji za razrešenje situacije mogući – od modela prinudne uprave do krajnje mere nacionalizacije. Očekuje da će se pritisak na Srbiju povećavati. Na pitanje da li Srbija može da poveća udeo u NIS-u, Obrenović kaže da je naša država već izlazila sa idejom da otkupi deo NIS-a, ali da odgovora sa ruske strane po tom pitanju nije bilo.

Teče treći mesec američkih sankcija NIS-u. U igri brojeva postoje i tri moguća scenarija za NIS, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić. Poručuje i da je 15. januar krajnji rok. U međuvremenu, pojavila se informacija da je Državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (ADNOK) sve bliža kupovini ruskog kontrolnog udela u NIS-u. To piše Fajnenšel Tajms. Dok se čeka rasplet, čeka se i na vesti iz Moskve o postizanju kratkoročnog ugovora o snabdevanju gasom. U suprotnom, ide se odmah na diverzifikaciju izvora snabdevanja.

Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović rekao je da je najveći problem NIS-a neizvesnost, a svi scenariji za razrešenje situacije su mogući – od modela prinudne uprave do krajnje mere nacionalizacije.

Prema njegovim rečima, mađarski MOL, a i kompanija iz Emirata su isplivali kao mogući kupci, ali on o tome koja je opcija realnija ne bi spekulisao, a svakako to bi trebalo da bude opcija koja je prihvatljiva za sve tri strane.

"Kompanija ADNOK dolazi iz zemlje koja ima iskustvo u oblasti eksploatacije nafte, ali i gasa, mislim da bi njihovo iskustvo i znanje dovelo do nastavka rada Naftne industrije Srbije. Međutim, postavlja se pitanje koliko je to prihvatljivo američkoj strani“, naveo je Obrenović.

Apostofira da se nameće kao najvažnije pitanje da efektivna kontrola bude oduzeta od ruske strane.

Zašto se odugovlači sa prodajom NIS-a

Na pitanje zašto ruski vlasnici oduglovlače sa prodajom svog vlasništva u NIS-u, Obrenović kaže da Rusi imaju različite situacije kada je reč o kompanijama na evropskom tlu, u nekim situacijama su spremni da prodaju, ali ne nailaze na odaziv kupaca, kao što je slučaj sa "Rosnjeftom" u Nemačkoj.

"Ne bih isključio da politika ima uticaja što se tiče Srbije, imali smo šumove da oružje iz Srbije dospeva na ukrajinsko ratište, nisu odnosi idealni, ali opet održavamo dobre odnose sa tradicionalnim partnerima“, rekao je Obrenović.

Naveo je da u slučaju da se Srbija opredeli za model prinudne uprave, pitanje je koliko će to ruskoj strani biti prihvatljivo, ali svakako naš interes je da NIS nastavi poslovanje, to je ultimativni cilj.

"Druga varijanta je direktna eksproprijacija, neko će i prinudnu upravu podvesti pod nekom vrstom puzajuće eksproprijacije", kaže Obrenović.

Da li Srbija može da poveća svoj udeo u NIS-u

Na pitanje koliko je realno da Srbija poveća svoj udeo u NIS-u, s obzirom na to da ruska strana, prema navodima FT, nije voljna da proda državi svoj deo, Obrenović je rekao da je Srbija već izlazila javno sa idejom da otkupi deo NIS-a, ali nije dobila nikakav odgovor na to.

Kada je reč o pominjanju 15. januara kao krajnjeg roka do kada mora biti rešeno pitanje NIS-a, Obrenović kaže da se ostavlja dovoljno vremena za pregovore, jer transakcije i realizacije prodaje se ne dešavaju preko noći.

Obrenović smatra da pregovori oko NIS-a takođe utiču i na gasni aranžman, ali u ovom trenutku idemo ka tome da i dalje uvozimo ruski gas, mada se pojavila i opcija za uvoz gasa iz Azerbejdžana, a druga varijanta je pravac iz Mađarske koji trenutno nije operativan.

Očekuje da će se pritisak na Srbiju povećavati do kraja godine.