Marković: Važno da NIS dobije licencu da ne bi stala Rafinerija; najbolji partneri su najveće naftne kompanije

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da su najbolji partneri za NIS naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da posluju sa NIS-om, kao što je ADNOK iz Abu Dabija.

Dan pošto su vlasti u Srbiji saopštile da su ruski vlasnici prihvatili da prodaju svoj većinski udeo od 56,15 odsto, predsednik Aleksandar Vučić je objasnio da Beograd ne može da insistira na pravu preče kupovine i da je upoznat sa tim da postoje tri partnera sa kojima Rusi pregovaraju o NIS-u.

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da pozitivna odluka Vašingtona zavisi od stava američke administracije.

"Do sada smo imali dosta odlaganja, skoro devet meseci, i bojim se da je sada drugačija strategija američke administracije. Ukoliko je NIS ponudio veliki korak i obrazložio da je blizu potpisivanja ugovora, onda možemo da očekujemo eventualno produženje. Međutim, kako stvari stoje, možda tog produženja i neće biti“, naveo je Marković.

Zašto je važno da NIS dobije licencu za nastavak rada

Marković kaže da je važno da NIS što pre dobije licencu kako ne bi stala Rafinerija u Pančevu.

"Kada Rafinerija stane, potrebno je izvesno vreme da se ponovo pokrene proizvodnja. Ako NIS ne dobije produženje, to je signal da postoji pretnja sekundarnim sankcijama", kaže Marković.

To je, kako navodi, signal bankama da prestanu da sarađuju sa NIS-om, što kompaniju dovodi u mnogo težu situaciju.

"Ako dođe do blokade računa, ne možemo računati na maloprodajnu mrežu NIS-a. Iako ima dovoljno derivata u rezervi, mogu se javiti problemi – biće neophodno da se oni distribuiraju preko drugih pumpi, što može dovesti do povećane gužve u nabavci goriva i otežanog snabdevanja", dodaje Marković.

Pregovori o izlasku ruskog vlasništva

NIS je prošle sedmice od američke administracije dobio dozvolu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije, koja važi do 13. februara.

"Ta licenca daje mogućnost NIS-u da pregovara i poručuje da, ako u roku od tri meseca dođe do konkretnih dogovora, biće moguće pribaviti i licencu OFAK-a kako bi se takav ugovor potpisao i transakcija realizovala. Da li će to biti preko namenskog računa, da li će se čekati da se sankcije protiv Rusije ukinu, ili će biti moguća neka direktna plaćanja – nije jasno, to zavisi od stava OFAK-a, koji drži konce", objašnjava Marković.

Novi partner u NIS-u, ko će zameniti Ruse

U javnosti se već mesecima spekuliše o tome ko bi mogao da kupi NIS. Najčešće se pominje mađarski MOL, zatim "Britiš petroleum", austrijski OMV, grčke kompanije, kao i jedna arapska kompanija iz Abu Dabija.

"Ako gledamo sve te kompanije koje su se pominjale, najbolji izbor su najveće kompanije, one sa najvećim prometom i koje mogu najbolje da posluju sa NIS-om. Od ovih koje su se spominjale, ADNOK je u prvom redu – kompanija sa više od 400 milijardi dolara prihoda godišnje na svetskom nivou. I ostale kompanije bi bile dobri partneri za NIS", kaže Marković.

Pitanje je, kako dodaje, da li smo uopšte na tragu tih kompanija i da li su one zainteresovane, pa je nezahvalno previše spekulisati o tome.

Male pumpe i dobavljači zavise od NIS-a

NIS je snabdevač i drugih kompanija koje posluju na našem tržištu.

"Ako se ne nađe rešenje, to bi otežalo snabdevanje. Male pumpe i dobavljači zavise od NIS-a. Ukoliko im NIS ne isporučuje naftne derivate, biće im teško da se preorijentišu i pronađu drugog dobavljača. Neki će možda morati da zatvore svoje poslovanje, a postoji i opasnost za male dobavljače", zaključuje Marković.

O "Lukoilu" i OFAK-u

Približava se i rok za rešavanje pitanja "Lukoila", a stiglo je i upozorenje OFAK-a da se ne sme preduzimati ništa, niti se može izvršiti prodaja "Lukoilove" strane imovine bez njihovog odobrenja.

"Čak i ugovori moraju sadržati klauzule da će biti odobreni ukoliko OFAK dâ zeleno svetlo, te da će tek tada imati pravno dejstvo i stupiti na snagu. Takođe, sve transakcije koje se prilikom te prodaje obavljaju moraju biti odobrene od OFAK-a. Isto ovo važi i za slučaj NIS-a", napomenuo je Marković.

Posledice na BDP i inflaciju

Situacija u čitavoj Evropi kada je reč o snabdevanju može biti ugrožena, posebno u regionu i u zemljama koje imaju ruske naftne kompanije.

"To može imati direktne posledice i na pad BDP-a u Evropi i na povećanje inflacije usled tih problema. Naime, i Međunarodna agencija za energetiku je u svojim 'pogledima' za 2026. iznela određene procene. Imamo i jednu paradoksalnu situaciju – cena nafte na tržištu pada, ali cena derivata raste. Problem je u rafinerijskom biznisu, a rafinerijske marže su na dvogodišnjem maksimumu", istakao je Marković.