Evropa između Trampovih carina i kineskog izazova – Nemačka igra za sebe, EU traži jedinstvo

Pre tačno godinu dana Mario Dragi je na sto evropskih lidera stavio dokument od gotovo sto strana, dijagnozu evropske ekonomije i recept za njeno izlečenje. Tražio je dublje jedinstvo tržišta, tehnološku revoluciju, ulaganja u energetsku sigurnost.

Konkretno, da bi Evropa održala svoju konkurentnost potreban je investicioni impuls od 750 do 800 milijardi evra godišnje, što znači rast investicija za pet procenata u odnosu na BDP EU. Jasno je stavio do znanja da Unija ima fragmentisano tržište koje, kako je rekao, baca sa stola oko 10 odsto potencijala BDP-a.

Dragi je tada upozorio i da energetski troškovi guše fabrike, kao i da se evropske kompanije suočavaju sa cenama električne energije, koje su dva do tri puta veće nego u SAD, na primer, dok je cena prirodnog gasa i do pet puta viša.

Novo vreme i stari problemi

Profesorka Jelena Žarković rekla je u Jutarnjem programu RTS-a da, 12 meseci kasnije, nije očekivala da više od 10 odsto Dragijevih preporuka, koliko je do sada stupilo na snagu, bude primenjeno.

"Tu se vide neki stari problemi Evropske unije, koji naravno nisu mogli da nestanu za godinu dana, kao što je to rascepkano tržište, nekako nedostatak jedinstva", navela je Žarkovićeva.

Kako je objasnila, iz Dragijevog poslednjeg obraćanja kao ključnu reč uzela je to da je potrebno da Evropska unija bude jedinstvena na različitim poljima.

"Kada samo pogledate šta se desilo u poslednjih godinu dana, od tog konstantnog pritiska koji dolazi od strane američke administracije, stalne priče o uvođenju carina, kolike će biti, da li će ih uopšte biti i potrebe da naravno EU rešava i tekuće stvari, konkurentski pritisak od strane Kine, rat u Ukrajini u kojem je Evropska unija veoma involvirana", dodala je Žarković.

"Najjača ekonomija EU igra za sebe"

Živkovićeva je istakla da najjaču ekonomiju u Evropi trenutno ima Nemačka.

"Kada pogledate kada su krenule te ideje zajedništva i zajedničkog nastupa, Nemačka je prva istupila i recimo krenula sa Amerikancima da pregovara, da oni investiraju, da 'Intel' otvori veliku fabriku. Umesto tog jedinstva, Nemačka kao najjača ekonomija istupa i igra sama za sebe, što onda naravno za Evropu nije dobro", objasnila je Žarkovićeva.

Nemačka i kao motor i kao solo igrač

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević saglasoi se sa profesorkom Živkovićevom da Nemačka s jedne strane kad joj odgovara želi zajednička rešenja za ekonomske probleme, a s druge strane kada je u pitanju potreba za nekom strateškom stabilnošću, pravcem i ekonomskim rastom, tada solira.

"Što se tiče zajedničkog zaduživanja, nemački stav nije promenjen. Nešto blaži stav je kada se pominju obveznice kojima bi se finansirala odbrana, mada je Mercov plan je da se u narednih godina uloži oko 500 milijardi evra samo u naoružavanje i još toliko u infrastrukturu", objasnio je Radičević.

Kako kaže, Nemačka je zapravo i u ovom segmentu krenula svojim putem da ona kao motor rešava problem ekonomske blage recesije.

"Nemačka se suočava s tim da su se geopolitičke okolnosti promenile, da je svet uveliko u nečemu što već mnogi nazivaju drugim hladnim ratom i ekonomskim raščlanjivanjem na dva dela. Da se globalizacija na kojoj je Nemačka najviše i profitirala protekle dve, tri decenije zapravo deli na dve globalizacije, odnosno dva odvojena sistema, jedan američki drugi kineski", naveo je Radičević.

Da li EU želi da sedi na dve stolice

Radičević smatra da je problem za Nemačku to što i dalje želi da ima dobrobit iz oba "sveta", ali to pre svega administracija Donalda Trumpa jakim pritiscima ne dozvoljava.

"Prosto, Amerikanci neće Evropljanima tek tako dozvoliti da trguju i da posluju sa Kinom, odnosno kineskim svetom. Sva je prilika da će i te korporacije biti prinuđene na neke promene. Tu se pre svega gleda na Indiju kao drugu Kinu, u narednim decenijama", kaže Radičević.

"Neće biti pomaka na bolje u narednih godinu dana"

Evropska centralna banka je prošle nedelje odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu posle više meseci spuštanja. To se direktno odražava i na potencijalni privredni rast i razvoj zemalja.

"Mislim da svakako nema nikakvog opuštanja, prosto nema nikakvog znaka da nešto može da bude bolje u sledećih godinu dana, a ne pola godine", zaključila je Žarkovićeva.