Kredit po novim pravilima od ponedeljka, kamata niža, rata "lakša" – računica na primeru od pola miliona dinara

Građani su ove nedelje očekivali, možda i priželjkivali, da Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije smanje referentne kamatne stope. To se, međutim, nije desilo. 

Ipak, za jedan deo građana Srbije stiže olakšanje. Od ponedeljka, banke će ponuditi povoljnije zajmove za zaposlene i penzionere sa primanjima do 100.000 dinara. Gotovinski i potrošački krediti biće jeftiniji i do tri procentna poena, a posebni paketi pripremljeni su za penzionere. Procene ukazuju i na moguću uštedu i do 40 milijardi dinara u narednih pet godina.

Koliko će to uticati na svakodnevni život, koliko na ekonomiju, u razgovoru za RTS odgovarali su profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić i član Izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice Aleksandar Čortan.

Profesor Velimir Lukić je rekao da, kada dođe jesen i zima, kreću određena poskupljenja, mada smo videli da ni leto nije prošlo bez poskupljenja svežeg voća i povrća i drugih namirnica.

"Ono što možemo da vidimo jeste da je inflacija koja se kreće naniže imala jedan odskok tokom leta i u našoj zemlji i u drugim zemljama. I zbog toga su centralne banke postale malo umerenije, odnosno nisu toliko ubrzale mogućnost da dalje kreću sa sniženjem kamatnih stopa, koje su na nivoima nove normale“, naveo je Lukić.

Napominje da se značajno smanjenje kamatnih stopa od Evropske centralne banke ne može očekivati.

"Moramo da zadržavamo otklon u odnosu na referentnu kamatnu stopu ECB, stoga je naša referentna kamatna stopa ostala nepromenjena“, objašnjava Lukić.

I po mišljenju Aleksandra Čortana iz Banke Poštanske štedionice, reč je o opravdanom oprezu.

"Tokom leta smo imali malo povećanje međugodišnje inflacije i to su osnovni razlozi koji su naterali našu centralnu banku da donese mudru odluku i da praktično eventualno sniženje referentne kamatne stope odloži za neki naredni sastanak“, kaže Čortan.

Inflacija (ne)dominantna reč

Inflacija jeste bila dominantna tema tokom 2023. i u delu 2024. godine. U evrozoni je probila cilj za 0,1 odsto.

Profesor Lukić kaže da sve zemlje pokušavaju da pronađu sopstvene modalitete kako bi uspele da obuzdaju rast cena. Najbolje bi bilo, ističe, da samo tržište umereno reaguje, odnosno da se cene prilagođavaju promenama u potrošačkoj i investicionoj tražnji, ali to ponekad nije dovoljno.

"Ponekad morate posegnuti za nekim drugim elementima. Na osnovu korekcije cena koju možemo očekivati u narednom mesecu, dakle kada podaci za septembar budu došli, očekuje se da će ta stopa inflacije biti značajno niža na godišnjem nivou i naravno na mesečnom nego ono što smo raportirali u poslednja dva meseca, što je bilo blizu pet odsto, 4,7-4,9 odsto“, napomenuo je profesor Lukić.

Sektor usluga trpi

Cena hrane bila je glavni pokretač inflacije u prethodnom periodu. Lukiću se čini da u drugoj polovini godine, možda i u celoj ovoj godini, sektor usluga donekle trpi određene mere, podnosi određene mere zbog kojih može da dođe do korekcije cena.

Sve je zapravo počelo, kako dodaje profesor, sa bankarskim sektorom početkom godine, kada je donet novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Njime su limitirane kamatne stope na određene kredite – na primer, kamate po kreditnim karticama ograničene su na 17,75 odsto, a za dozvoljena prekoračenja na 19,95 odsto – i ta praksa se nastavila i u ostatku godine.

Nove ekonomske mere i uredba

"Imamo nove mere, odnosno uredbu, koja će regulisati kolike će biti maksimalne trgovačke marže na određene proizvode, što svakako utiče i već je dovelo do određenog pada cena nekih proizvoda“, podvukao je Lukić.

Odgovarajući na pitanje da li se to može primetiti na rafovima u prodavnicama, Lukić kaže da to zavisi od navika kupaca, odnosno od toga šta kupujete, a šta ne, i koji su to proizvodi.

"Ja lično kad uđem u radnju mogu da primetim da su neki proizvodi jeftiniji, nisam baš izračunao koliko je to procentualno u odnosu na cenu, ali zbog toga što ja primećujem i predosećam da će stopa inflacije da bude oko nule, ako ne ispod nule u narednom preseku cena“, kaže Lukić.

Mera o kamatama stupa na snagu 15. septembra

Nova mera, koja stupa na snagu u ponedeljak, odnosi se na dalje ograničenje kamatnih stopa na potrošačke i gotovinske kredite, što dodatno može da stimuliše tražnju, odnosno da podstakne tražnju kao reaciju na niže cene koje očekujemo u budućnosti.

Banka Poštanska štedionica je i pre tog roka koji je Narodna banka Srbije dala bankama izašla sa ponudama, sa znatno povoljnim kamatnim stopama.

Čortan kaže da je Banka Poštanske štedionice prva odgovorila na očekivanja regulatora Narodne banke i već 1. septembra stavila na raspolaganje klijentima koji imaju svoje zarade do 100.000 dinara, ali i svim penzionerima, mogućnost da apliciraju za kreditne proizvode po sniženim kamatnim stopama.

"Banka je otišla i korak dalje, nije se držala minimalnog praga koji je propisala NBS, tako da su kamate po kreditnim proizvodima čak i ispod praga definisanim očekivanjima Narodne banke“, naveo je Čortan.

Naveo je primer za penzionere: "Ako smo u julu imali kamatnu stopu od 13,50 odsto u Banci Poštanske štedionice, očekivanja Narodne banke su 10,50 procenata da bude kamatna stopa. Banka Poštanska štedionica izašla je sa ponudom od 9,99."

Kakvo je interesovanje klijenata za kredite

Odgovarajući na pitanje koliko je interesovanje klijenata, Čortan kaže da je, zaključno sa jučerašnjim danom, odobreno ukupno pet i po hiljada kredita, u vrednosti od oko 3,4 milijarde dinara.

"Ako to uporedimo sa prošlom godinom i tražnjom koja je bila u prvoj nedelji septembra 30 odsto veća, sada smo već za prvih 15 dana praktično došli do 60 odsto veće tražnje za ovom vrstom kredita nego u septembru 2024. godine“, uporedio je Čortan.

Kako smo došli do situacije kada država treba da interveniše

Osvrćući se na razloge reagovanja države, Lukić kaže da je bankarski sektor u zemljama istočne Evrope do sada poslovao prilično relaksirano, bez ograničenja u pogledu kamatnih stopa.

Prema njegovim rečima, prethodni period obeležile su nestašica i oskudica kapitala. Međutim, vremena se menjaju, ovo je ipak treća decenija 21. veka i neke stvari kod nas moraju da se poprave.

Primer na kreditu od pola miliona dinara

Profesor Lukić je dao i konkretne podatke, koji se odnose na novu meru. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ostale kredite, kako kaže Narodna banka Srbije, bila je oko 11 procenata, što je neki parametar, a dozvoljeno smanjenje tri procentna poena, odnosno predviđeno da se desi ne ispod 7,5 procenata.

"Ako uzmete, recimo, pola miliona dinara na 24 meseca, i treba da ih vraćate, dakle, 24 meseca po kamatnoj stopi 10,5 odsto, onda vaša mesečna rata iznosi oko 23.200 dinara. Ako sada po novoj uredbi, po novoj sugestiji NBS, učinite to isto i smanjite kamatu na 7,5 odsto, onda vaša mesečna rata treba da bude 22.500 dinara. Dakle, razlika u mesečnoj rati na pola miliona dinara na dve godine je oko 700 dinara mesečno. Što znači da bi trebalo otprilike za taj kredit, kada ga vratite nakon dve godine, da isplatite ukupno 557.000 dinara vašoj banci po starom ili 540.000 dinara po novom. Dakle, razlika je 16-17.000“, izračunao je Lukić.

Dominiraju gotovinski krediti

Čortan kaže da u strukturi zahteva dominiraju gotovinski krediti.

Iako su po iznosu nešto manji, prosečan gotovinski kredit u ovom periodu u našoj banci iznosio je oko 360.000 dinara. Sa druge strane, refinansirajući krediti nose primat po ukupnom iznosu, jer je prosečan refinansirajući kredit iznosio oko 900.000 dinara, naveo je on.

"I rokovi za koje se opredeljuju klijenti definitivno su najduži, odnosno 71 mesec, tako da se sve ove uštede koje je profesor izneo samo multiplikuju, s obzirom na to da je rok otplate u realnosti znatno duži“, kaže Čortan.

"Više je zahteva naših najstarijih sugrađana u prvih 15 dana novog proizvoda. Očekujemo da će i zaposleni u narednom periodu prepoznati priliku da svoj kućni budžet urede i ostvare određene uštede i pozivamo ih da se jave u jednoj od 250 ekspozitura Banke“, naveo je Čortan.

O čemu treba voditi računa

Govoreći o tome šta treba znati kada uzimamo kredit, Lukić navodi da banka treba da proceni kreditnu sposobnost i da pomogne oko formiranja nivoa zaduženosti koji se može podneti.

"Iako mi imamo po novom programu maksimalno iznos kredita koji može da se odobri milion dinara, najveći broj tih potrošačkih kredita i gotovinskih će biti značajno manjeg iznosa. Morate da sagledate kapacitete, da sagledate buduća primanja. I ja bih rekao da ono na što penzioneri, recimo, mogu da računaju u ovoj situaciji, jeste da taj milion dinara jeste nešto što oni ranije nisu mogli ni da povuku. Po novoj uredbi, maksimalni iznos kredita po kojem oni mogu da se zaduže veći je nego što je ranije bio. Dakle, u retko u kojoj banci su penzionerima na milion dinara odobravali kredite, što je takođe jedna povoljnost“, istakao je Lukić.

Sa druge strane, Čortan napominje da penzioneri u Banci Poštanske štedionice oduvek mogu, u zavisnosti od svoje kreditne sposobnosti, da apliciraju za iznose i preko tog iznosa.