Hoće li Tramp "ubiti" MMF i Svetsku banku

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka retko dospevaju na naslovne strane – osim ako nema velikih lomova u svetskoj ekonomiji.

Kada danas u Guglu ukucate "zaduženje Argentina", podjednake su šanse da naiđete i na vesti o pozajmicama MMF-a i na nove fudbalske uspehe Lionela Mesija – verovatno će izbaciti članke i o jednom i o drugom.

Novih dvadeset milijardi dolara za Argentinu – najvećeg dužnika MMF-a – stiže kako bi se pomoglo libertarijanskom predsedniku Havijeru Mileju da nastavi sa reformama u toj južnoameričkoj zemlji, koja je decenijama važila za rasipnika.

I rad Svetske banke obično ostaje ispod radara. Tokom pandemije kovida, ona je tiho isporučila 170 milijardi dolara u pozajmicama i grantovima za više od stotinu zemalja koje pokrivaju 70 odsto svetskog stanovništva.

Baš se ove sedmice, od četvrtka 24. aprila, MMF i Svetska banka okupljaju na prolećnim zasedanjima u Vašingtonu.

Ti sastanci biće "zanimljiviji" nego inače, jer carinska politika američkog predsednika Donalda Trampa preti da ugrozi globalni rast. I to nije sve – i sama podrška SAD dvema organizacijama je pod znakom pitanja.

"Projekat 2025" za povlačenje iz MMF-a i Svetske banke

To se nagađa otkako je "Projekat 2025", desničarski politički dokument koji je pratio Trampovu izbornu pobedu, predvideo povlačenje SAD iz obe institucije. Prema tom tekstu, MMF i Svetska banka su "skupi posrednici" koji preusmeravaju američki novac.

U te dve institucije zaista treba da brinu, jer Tramp je već pokazao da se nije šalio kada se povukao iz Pariskog sporazuma o klimi, pa i Svetske zdravstvene organizacije. U februaru je naredio da se u roku od pola godine ispitaju sva američka davanja svim međunarodnim organizacijama, što je praktično ugasilo USAID.

Vašington još nije imenovao izvršne direktore u MMF-u i Svetskoj banci, i mnogi bi rekli da je taj zastoj namerna poruka.

I to sve iako su Sjedinjene Države i te kako imale koristi od ovih institucija – kako ekonomski, tako i kroz meku moć. S najvećim brojem glasova u MMF-u i Svetskoj banci, Vašington faktički ima pravo veta na važne odluke.

Pozajmice zemljama koje grcaju u dugovima često dolaze uz uslove poput liberalizacije tržišta, kakvi odgovaraju interesima SAD.

Robert Vejd, profesor političke ekonomije na Londonskoj školi ekonomije, smatra da bi povlačenje SAD imalo ozbiljne posledice po globalni položaj Vašingtona.

"Niz američkih administracija i Kongres već dugo se ponašaju kao da su Svetska banka i MMF agenti ili produžene ruke američke države", kaže Vejd za DW. "Na ovaj ili onaj način, Vašington ima veliki uticaj na njih."

Gore od carina?

Trampove rekordno visoke carine, najavljene početkom meseca, stvorile su neizvesnost u globalnoj ekonomiji. Berze su se stropoštale.

Kritičari sada strahuju da bi, zagledana samo u domaće dvorište, Trampova ekipa mogla da razmontira čitav globalni finansijski sistem uspostavljen posle Bretonvudskog sporazuma. Njegova suština su plivajući kursevi, dominacija dolara i institucije kao što su MMF i Svetska banka.

"Trampova administracija nema koherentnu poziciju o reformama Svetske banke, MMF-a ili bilo koje druge međunarodne institucije", ocenjuje Konstantin Gurdgijev, profesor finansija na Univerzitetu Severnog Kolorada.

"To je populistička agenda ’ja tebi – ti meni’. Fokusirana je na domaće prilike i traži brze pobede na račun međunarodnog sistema", navodi Gurdgijev za DW.

Povlačenje SAD moglo bi odmah da liši MMF i Svetsku banku svežeg novca. Te institucije teoretski raspolažu sa 1,5 biliona dolara, a veliki deo tog novca dolazi iz Vašingtona.

Gurdgijev predviđa da bi to imalo „značajan uticaj“ na sposobnost tih institucija da reaguju na krize. Smatra i da bi povlačenje SAD bilo poklon Kini, koja je već mnogo investirala u širenje globalnog uticaja.

"Obe institucije su izuzetno isplative za SAD i pomažu joj da sprovede dugoročnu agendu smanjenja rizika od zemalja poput Kine", rekao je Gurdgijev.

Kineski model kao konkurencija

Procena Centra za politiku globalnog razvoja Bostonskog univerziteta pokazuje da je Kina od 2008. do 2021. dala skoro 500 milijardi dolara kredita za sto zemalja.

Sa oslabljenim MMF-om i Svetskom bankom, zemlje u dužničkoj krizi ili one koje traže novac za infrastrukturu, mogle bi se sve više okretati Pekingu, jačajući tako uticaj Kine.

Godine 2015, Kina i druge zemlje BRIKS-a pokrenule su Novu razvojnu banku (NDB), koja se često vidi kao konkurent Svetskoj banci. NDB nudi kredite sa manje uslova i u drugim valutama, u pokušaju da skrši dominaciju dolara.

Izlazak SAD verovatno bi podstakao preseljenje sedišta MMF-a i Svetske banke – možda u Japan, drugog najvećeg finansijera. Vejd napominje da bi se tome žestoko protivila Kina, koja ima nedovoljno glasačko učešće (6,1 odsto u MMF-u).

Kako bi Tramp mogao do boljeg dila

"Tramp bi mogao da kaže: ’Povećajte svoja sredstva i dobićete veći udeo u glasanju", opisuje Vejd moguću taktiku pregovora američkog predsednika. "Verovatnije je da bi SAD ozbiljno zapretile izlaskom iz Svetske banke, nego iz MMF-a".

Dok bi regionalne banke poput Azijske razvojne banke ili Interameričke razvojne banke mogle delimično da zamene ulogu Svetske banke, alternative za MMF su retke. U zastoju su i napori BRIKS-a da stvore pandan MMF-u.

Gurdgijev tvrdi da Tramp očekuje da MMF i Svetska banka "navijaju" za njegovu politiku visokih carina i prioriteta Amerike, i vidi da Vašington preduzima korake da ograniči uticaj Kine i drugih zemalja BRIKS-a u obe organizacije.

"Ali te institucije imaju dovoljno intelektualnog integriteta da razumeju koliko su te politike opasne i za SAD i za globalnu ekonomiju", dodao je.

Olujni oblaci nad globalnom ekonomijom

Zaista, raste zabrinutost da će agresivna carinska politika izazvati svetsku finansijsku krizu – ako se sve Trampove pretnje obistine, a druge zemlje uzvrate kontramerama.

MMF je u utorak (22. april) korigovao svoje prognoze rasta ekonomije – gore je nego što su prethodno procenili. Tako će, veruju, svetska ekonomija ove godine rasti 2,8 odsto, umesto očekivanih 3,3.

I američka ekonomija porašće samo 1,8 odsto, što je skoro procenat manje od prethodne prognoze izdate u januaru.

"Globalna finansijska situacija veoma je krhka i lako bi mogla da sklizne u krizu", upozorava Vejd. Ako se to desi, kaže, Tramp će morati da batali priče o napuštanju MMF-a i Svetske banke.

Gurdgijev upozorava da nedostatak angažmana Vašingtona u obe institucije još više pojačava pesimizam u vezi sa Trampovom ekonomskom politikom i budućom ulogom SAD na globalnom planu.

"Onesposobljavaju se institucije koje funkcionišu kao zajmodavci poslednje instance", upozorio je Gurdgijev. "To je potpuna besmislica".