Gas kao geopolitičko pitanje - koliko će za Srbiju značiti proširenje skladišta u Banatskom dvoru

Proširivanje skladišta bi trebalo da bude završeno do kraja iduće godine. Da li će nakon toga Srbija biti bezbedna od nestašica gasa?

Vojslav Vuletić iz Udruženja za gas rekao je da je još 90-ih godina bilo planirano da se Banatski dvor napravi da bude pozivno skladište, međutim, tih godina uvedene su sankcije, i mi smo morali da eksploatišemo to ležište, odnosno kako kažu rudari, ono je zavodnjeno, smanjen je pritisak, smanjena je količina i voda je ušla u ležište.

Prema njegovim rečima, sada ležište ima problem kako da se ta voda potisne.

"Ona se lagano potiskuje, međutim, da li će moći da budu za godinu dana dvostruki kapacitet - od sadašnjih 400 miliona na 800 miliona, sumnjam. Mislim da bi to možda moglo da bude do 2030. godine, jer se ta voda lagano, lagano potiskuje“, kaže Vuletić.

Ističe da su podzemna skladišta veoma važna u gasovodnom sistemu bilo koje zemlje i bilo kog sistema.

Otklonjene prepreke

Jasna Petrović-Stojanović, urednicom ekonomske rubrike u listu "Politika“ kaže da se nada da su sada definitivno otklonjeni sve prepreke za povećanje kapaciteta i ističe da je najvažnije da se projekat završi u roku do 2026. godine.

"Bitno je da u tom trenutku kad budemo napunili Banatski dvor do tih 750 miliona kubika, više nećemo imati potrebu da iznajmljujemo skladišta ni u Mađarskoj, niti bilo gde. Znači taj novac ćemo čuvati za kupovinu novog gasa, za širenje gasifikacije i za neke druge prioritetnije stvari“, objasnila je Petrović Stojanović.

Na konstataciju da su evropska skladišta gasa ispražnjena, Vuletić kaže da Evropa ima oko 150 milijardi kapaciteta podzemnih skladišta u raznim zemljama, a najviše u Ukrajini, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji.

"Međutim, razlog što su ona ispražnjena je zima koja je potrošila dosta gasa, a nov gas nije ušao zbog toga što je gasovod Severni tok uništen i istovremeno gasovod preko Ukrajine je prestao da snabdeva Evropu“, naveo je Vuletić.

Petrović Stojanović je rekla da određujemo cenu gasa za 9 meseci u odnosu na cenu nafte.

"Imali smo sreću da je u poslednjih meseci cena nafte bila podnošljiva, a imali smo situaciju da je u početku godine bila nešto više, a ovih dana, posle dolaska Trampa, pala je na skoro 60 dolara za barel. Tako da će se to ukalkulisati u tu novu cenu. Nama ugovor ističe 30. maja. i trebalo bi, koliko je Dušan Bajatović rekao, da se napravi novi desetogodišnji ugovor sa Moskvom“, navela je sagovornica RTS-a ističući da ne bi trebalo da kada imamo svoje skladište da to povećava cenu, već naprotiv.

Dodala je da se skladištenje uvek dosta plaćalo, zato je bila nepopularna gasifikacija u Srbiji. Međutim, kako kaže od trenutka kad dobijamo i Turski tok i sada punimo Banatski dvor, a ako se postigne i desetogodišnji ugovor sa Putinom, to će biti dobro i usklađivaće se i cene.

Napomenula je da da poder turskog toka imamo gas i iz Azerbejdžana koji pokriva trećinu potreba, ali gro priče je i dalje ruski gas i Turski tok, a Banatski dvor je isto toliko važan koliko je bio važan i Turski tok kada je završen.

Sa konstatacijom da je ruski gas najznačajniji za naše područje složio se i Vuletić.

"Ove količine koje dobijamo od Azerbejdžana su simbolične u odnosu na ono što dobijamo od Rusa. Ako trebalo bi diversifikacija svakog gasa, nafte i bilo kog energenta je važna, ali mislim da u ovom trenutku i u dogledno vreme, osim ruskog gasa, teško da bismo mogli da se oslanjamo na neki drugi“, naglasio je Vuletić.

O američkom gasu i sankcijama NIS-u

Govoreći o predlogu da se kupuje američki gas, Petrović Stojanović, kaže da je on daleko od nas i da nemamo tehničke uslove za pretakanje, a troškovi bi bili vrlo visoki.

Na pitanje da li je Srbija energetski bezbedna, Vuletić kaže da je gas postao geopolitičko pitanje – od četiri cevi Severnog toka, jedna je apsolutno u funkciji, može da se koristi, ali se ne koristi.

"Zašto se ne koristi, znaju oni koji su odlučili da se ona ne koristi. Što se tiče Srbije, ovaj Turski tok ili Balkanski tok, kako ga zovu, je veoma dobar, kvalitetan i u potpunosti zadovoljava sve naše potrebe. Ne samo to, gradiće se paralelno još jedan isti ovakav gasovod i on će snabdevati Bugarsku, Mađarsku, Srbiju, Slovačku, Austriju i čak ići do Italije“, kaže Vuletić.

Podseća da je nekada postojao projekat gasovoda Južni tok, koji je miniran, koji je trebalo da snabdeva gasom celu južnu i centralnu Evropu.

Posle dva odlaganja američkih sankcija NIS-u, sagovornica RTS smatra da ćemo još jednom 28. aprila dobiti odlaganje sankcija.

Vuletić ocenjuje takođe kao dobar potez kupovinu većinskog dela NIS-a od Rusa, koji su kako ističe dosta uložili u tu kompaniju.

"Mislim da će on i dalje da se razvija, da će i dalje da bude najveći punilac budžeta Republike Srbije, da ništa neće da mu se desi, da će da radi sve bolje i bolje“, kaže Vuletić.