Iz Luksemburga poručuju da EU neće sedeti skrštenih ruku zbog carinskih turbulencija

Evropska unija, kao ključni trgovinski partner SAD, ubeležila je prošle godine izvoz vredan 532 milijarde evra. Zbog toga bi nove američke carine mogle imati ozbiljne posledice po evropsku privredu, i Unija poručuje da neće sedeti skrštenih ruku.

"Naš odgovor će imati tri elementa. Osnovni je proporcionalnost, Snažno smo povezani sa američkom ekonomijom, 60 odsto našeg izvoza ide u Ameriku, a 40 odsto investicija u Evropu dolazi iz Amerike. Zato je jasno da će poremećaji carina pogoditi i nas i njih. Mi moramo da nastupimo kao jedinstveno tržište, sa 450 miliona potrošača u 27 zemalja članica Unije", kaže Stefan Sežurn, komesar EU za industrijsku strategiju.

Ipak, razlike u stavovima među članicama nisu izostale. Francuska zagovara širi paket mera koji bi uključio i ograničavanje ulaganja u SAD, Irska poziva na uzdržanost, Italija čak dovodi u pitanje da li treba uopšte da odgovara kontramerama, dok Nemačka ima najoštriji stav.

"Način na koji je Amerika izračunala ko će platiti koliki porez je budalaština, a skorašnji komentar Ilona Maska da je možda potrebna slobodna trgovina sa Evropskom unijom je znak slabosti, možda i straha. Gledajte, ako su ove carinske stope loše, onda su i kontramere loše", kaže Robert Habek, odlazeći ministar ekonomije u Nemačkoj.

Evropska komisija priprema listu američkih proizvoda na koje bi mogle biti uvedene kontracarine.

Prema pisanju Rojtersa, na toj listi naći će se meso, žitarice, vino, drvo, odeća, žvakaće gume, zubni konac, usisivači... pun spisak će biti poslat zemljama članicama.

Ukoliko dođe do dogovora, a za to je potrebna kvalifikovana većina od 15 članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva Unije, deo kontramera mogao bi biti uveden već 15. aprila, dok bi se ostatak aktivirao mesec kasnije.