Šta čeka Srbiju posle novih Trampovih carina, posledice po automobilsku i vojnu industriju

Roba iz Srbije ulaziće u SAD uz carine od 37 odsto. To je deo novog američkog tarifnog paketa koji je sinoć objavio Donald Tramp, uz carinske stope od 25 procenata na uvoz automobila iz svih zemalja sveta.

Carine na čelik i aluminijum, takođe od 25 odsto, još su ranije stupile na snagu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže za RTS da je carina od 37 odsto prilično visoka brojka, posebno u poređenju sa nekim zemljama u regionu.

"Mi nemamo neki preterano veliki obim izvoza na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država, ali ono što nas najviše pogađa upravo su industrije aluminijuma, odnosno čelika, iz razloga što mogu značajno uticati na dodatno otežavanje izvoza“, rekao je Mijušković.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do smanjenja izvoza, može se očekivati pad BDP-a.

"Uzimajući da industrijska proizvodnja čini oko 25 odsto BDP-a, a da u toj strukturi metalska industrija učestvuje sa nekih pet do šest odsto, ukoliko dođe do smanjenja izvoza, primer radi za 10 ili 15 odsto, na godišnjem nivou možemo očekivati pad BDP-a od 0,5-0,6, pa čak do jedan odsto“, rekao je Mijušković.

Ukoliko se, kaže profesor, tome pridruže neke mere koje se odnose na kvote na treće zemlje koje Evropska unija može uvesti, to čak može narasti u nekim ekstremnim slučajevima i do dva odsto, što je već zabrinjavajući podatak.

Veselinović: Vest nije dobra ni za Kragujevac, ni za Srbiju

Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović navodi da svet od noćas nije isti i da uvođenje novih američkih carina nije dobra vest ni za Kragujevac, ni za Srbiju, ni za Evropu.

"Ono što mi je bilo vrlo čudno, to je da Srbija na neki način dobila najveće carine od svih zemalja u regionu. Crna Gora je, recimo, izjednačena sa Velikom Britanijom sa 10 odsto. Mi smo dobili 37, čak više i od Kine, a znamo da Amerika sa Kinom ima najveći spoljnotrgovinski deficit", rekao je Veselinović. 

Prema njegovim rečima, automobilska i namenska industrija, kao dve vodeće industrijske grane na teritoriji Šumadije, pretrpeće određene posledice.

"Kratkoročno je to nemoguće utvrditi, ali dugoročno da, ali ono što je u svemu tome dobro to je da će te posledice najverovatnije biti indirektnog karaktera, jer mi nismo članice Evropske unije, a opet sa druge strane nemamo veliki spoljnotrgovinski bilans sa Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Veselinović.

Smatra da će te dve industrijske grane s vremenom morati da se prilagode, a da je na državi da pronađe izvoznu strategiju.

"Ono što je dobro, i što je posebno dobro, naš najveći izvoz je iz oblasti IT sektora prema Americi, negde blizu dve milijarde dolara. Tako da će i namenska industrija, odnosno automobilska industrija, morati da se s vremenom prilagođavaju", rekao je Veselinović.

Prema njegovim rečima, nije dobro što nove carine dolaze u periodu kada upravo sa traka "Stelantisa" silazi hibridni, odnosno električni model "sitroen C3" koji će sigurno biti u prilici da se ponudi američkom tržištu.

"Ali to je život, na nama je da pokušamo da se prilagodimo, a na kompanijama je da možda i kvalitetom pokušaju da izdrže”, rekao je profesor Veselinović.

Profesor Mijušković smatra da je na početku komlikovano da se brzo se prestrojite.

"Sada, na primer, kaže se da se industrija u Nemačkoj gasi ili smanjuje, pa da li će se prebaciti proizvodnja na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država da pomogne. Nije to baš tako jednostavno. S druge strane, došlo bi do gubitka radnika", rekao je Mijušković.

Što se tiče situacije u Srbiji, profesor Mujušković navodi dobro postavljenu ekonomsku politiku.

"S jedne strane, Evropska unija nam je ključni spoljnotrgovinski partner, u prvom redu Nemačka, NR Kina odmah za njom. Tako da možemo razmatrati neke alternative u tom pravcu", naveo je. 

Prema njegovim rečima, alternative u krajnjem slučaju mogu predstavljati neki delovi tržišta Azije ili možda čak Afrike. 

Nikolić: Od 2. aprila će se pisati moderna ekonomska istorija

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta rekao je da najnovije američke carine predstavljaju ne samo veliki udar, nego veliki prasak na ekonomiju.

Uvođenjem visokih carina, Amerika defakto zatvara svoje tržište za svetsku proizvodnju, kaže Nikolić i dodaje da će se od 2. aprila verovatno pisati moderna ekonomska istorija.

"Dakle, za svu onu proizvodnju koja dolazi van SAD što će biti jako neobično, jako teško za ostatak sveta. Pogotovo za zemlje koje su živele mahom ili generišu veliki izvoz, živele od izvoza, odnosno generišu veliki suficit. Svakako će se u narednom periodu koji se meri mesecima, već osetiti dramatične posledice upravo po te robno-novčane globalne tokove između SAD i sveta", rekao je Nikolić.

Ivan Ostojić, stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije, ima malo balansiraniji odnos.

Ukazuje da je izvoz EU u Ameriku veliki, ali da je to samo tri odsto evropskog BDP-a.

Smatra da će u narednih godinu dana to će biti ekonomski šok, ali da će zemlje naći alternative.

"Ne vidim da će u dužem roku to imati ogroman uticaj, osim ako sada svi ne krenu u protekcionizam jedni protiv drugih, što ne mislim da će se desiti", rekao je Ostojić.