Tenkovi umesto automobila – može li proizvodnja oružja spasiti nemačku privredu

Rast nezaposlenosti u Nemačkoj najviše se vidi u zatvaranju radnih mesta u industriji, koja su tradicionalno bolje plaćena. Eksperti ukazuju da se u industriji svakog meseca gubi više od 10.000 radnih mesta, naročito u automobilskom sektoru, koji je dodatno pogođen novim američkim carinama na uvoz automobila.

Ali, i bez tih carina nemačka industrija je u krizi i sve više firmi sele svoju proizvodnju u inostranstvo.

Kako kažu, dominantan razlog za to su troškovi proizvodnje. Konkretno, od izbijanja rata u Ukrajini, privrednike opterećuju visoke cene struje, gasa i nafte, potom rastući porezi, ali i jedan stari problem – komplikovana i glomazna birokratija.

Međutim, Nemci sele proizvodnje u Aziju i zbog tamošnje većeg nivoa robotizacije i automatizacije proizvodnje.

"Filmove iz naših kineskih fabrika prikazujem našim kolegama u drugim delovima sveta, zbog visokog stepena automatizacije, standardizacije, robotizacije. Razvoj u Kini u poslednjih šest, sedam godina bio je izvanredan u pogledu uvođenja tehnologije u proizvodnju. U proteklih nekoliko godina uložili smo milijardu juana u proizvodne kapacitete u Kini. I nastavićemo tako", navodi Miguel Borego, generalni direktor "Tisen - Krupa".

Kako Nemačka planira da finansira ekonomski zaokret

Industrijalci smatraju da je Nemačkoj u trci za investicijama potreban zaokret. Upravo takve reforme obećava najizgledniji budući nemački kancelar Fridrih Merc.

I pre nego što je postao kancelar, on je uspeo da stari saziv Bundestaga usvoji ustavne promene, koje će omogućiti njegovoj vladi da se zaduži za više od 1.000 milijardi evra narednih godina i taj novac iskoristi za naoružavanje, infrastrukturu i klimatske projekte.

"Rat i očekivanje vojne potrebe se koriste kao privremeni lek za nemačku privredu. Ali to je loš znak. Uvek moramo imati na umu da se vojna potrošnja na kraju podržava porezima. Ako želimo da povećamo vojne investicije, moramo da povećamo poreze za pojedince i privredu, ili da smanjimo drugu potrošnju i prioritet, kao što su obrazovanje, istraživanje i razvoj. To su oblasti koje dugoročno održavaju konkurentnost privrede. Duboko žalim zbog politike vlade po ovom pitanju", navodi Rajner Rotfus, poslanik AfD-a u Bundestagu.

U Nemačkoj, čini se, postoji saglasnost da njena privreda klizi u deindustrijalizaciju, osim u sektoru proizvodnje oružja. Ali sve glasnije se čuje dilema da li Nemačka zapravo menja model ekonomskog uspeha tako što će umesto automobila, ubuduće proizvoditi i izvoziti tenkove.