Za Trampa je samo privremena tranzicija – kome više preti recesija, SAD ili Evropi

Panika od carinskih ratova predsednika Donalda Trampa već je američkim berzama nanela gubitke od 5.000 milijardi dolara. Tramp je priznao mogućnost da zemlja upadne u recesiju, ali on to opisuje kao privremeni "period tranzicije" nakon kojeg će, zahvaljujući višim carinama, američka
ekonomija procvetati.

Najpoznatije finansijske institucije predviđaju da jedino što u američkoj ekonomiji trenutno raste jesu šanse da ona upadne u recesiju. Ako bi se to desilo, da li bi i u ostatku sveta cene skakale a privrede zamirale?

Slobodana Aćimović ističe da je svaki put kad se negde drma neki kavez, očigledno da mora da bude nekih malih ili većih potresa. Očekuje da dođe do porasta privrede.

"Svi se tome nadamo, jer ako tamo raste privreda i ako imamo pozitivne stope rasta, onda ćemo imati pozitivne implikacije i na ostatak sveta. A sa druge strane, naravno da nije teško prognozirati da ako on (Donald Tramp) krene sa tim carinama kao što je već krenuo, da će to izazvati određeni stepen inflacije i otuda to logično odbijanje od strane Feda. Ali suštinski ne vidim da će to čak i kada bi se tako nastavilo u tom ritmu, ostaviti neke velike posledice", smatra profesor.

Naglašava da je reč o velikom tržištu koje može da primi puno, udaraca.

Kako je berza odreagovala

Berza je u poslednje tri nedelje zabeležila veliki gubitak - 5.000 milijardi dolara.

Ismail Musabegović navodi da je to stvarno velika suma. Ali, objašnjava da, ukoliko se zna da je tržišna kapitalizacija Berze u februaru 2020. bila oko 52.000 milijardi, to je negde oko desetak procenata.

"Jedno je tehnička korekcija koja obično bude tako do 10 ili 15 u nekom određenom periodu. Ja ne bih rekao da je ovo sad nešto nenormalno što se dešava. To je vrlo uobičajeno. Problem je što je kapital najplašljivija stvar na svetu. U Americi još uvek je bruto društveni proizvod, zaposlenost, sve ono što je industrijska proizvodnja, sve funkcioniše. Rano je reći da je neki krah", ističe Musabegović.

Ukazuje da je Amerika još uvek najveća ekonomska sila na svetu i sve što se dešava kod nje sigurno ima reperkusije na ostali deo sveta.

Takođe, podseća i da je monetarna politika Amerike odvojena od "političke politike", mada Tramp to tako ne tvrdi.

"Ima ingerencije u smislu da može predložiti neke zakone, ali u suštini vi kad jednom izaberete nekoga ko je član Feda, Vi ga birate na period od 14 godina. Znači on nema šanse da nekoga pomeri i smeni", ističe profesor.

Evropa u većem problemu, kome Srbija da se okrene 

Ukazuje da je Nemačka praktično u recesiji kao motor evropske ekonomije i da je i dalje u problemima. Musabegović kaže da će novi kancelar Fridrih Merc biti kao i Tramp, jer su to ljudi iz poslovnog sveta i imaju drugačiji pristup politici.

Međutim, Aćimović ipak misli da će u Nemačkoj biti vlada kontinuiteta, pogotovo zbog zaduživanja,  zbog, kako kaže loše namere da se mnogo ide u naoružavanje, u finansiranje naoružavanja, umesto da se ulaže u privredni razvoj.

"Slažem se sa mojim kolegom da je Nemačka u recesiji, da je veliki deo Evrope sa Eurozonom sa 0,2, koliko je 0,8, predviđenim stopama rasta. A mi smo kao Srbija značajno vezani za to tržište s velikim delom spoljnotrgovinske razmene 60-ak posto, nekada je bilo i 70. Znači, hajde da vidimo kako tu da se malo sad sklonimo od toga", ukazuje Aćimović.

Ističe da je to moguće, tako što ćemo kao država da nastavimo da se okrećemo ka svim mogućim tržištima - indijska, u okviru BRIKS-a, afrička.

Musabegović navodi da je američki Fed pauzirao promenu svoje kamatne stope. To znači da se oni  boje inflacije koja može nastati kao posledica uvođenja svih carina.

"U suštini kad vi uvedete carinu, to će platiti krajnji Amerikanac, jer će proizvod biti skuplji za taj deo cene koja je. Evropa je suočena sa drugim problemom, recesije i smanjene proizvodnje i ona će ići na to da smanjuje kamate. I Narodna banka Srbije mora da prati sve što se dešava na tržištu", zaključuje Musabegović.