Zbog ranog cvetanja voćaka, Srbiju čekaju novi izazovi - mrazevi mogu uništiti rod

U voćnjaku Žarka Damljanovića rane sorte voćaka su procvetale. Međutim, ti cvetovi su ovom domaćinu doneli samo brigu i strepnju, jer se narednih dana najavljuju niske temperature.

"Kajsija je u punom cvetu, tako da ovi mrazevi koji se najavljuju mogu da budu katastrofalni. Postoji mogućnost da bude oštećenje i do 100 odsto. Isto je i kod ostalih voćki, pogotovo kod ranih sorata trešnje koja je osetljiva na mraz. I pupoljci na jabuci su se dosta razvili. U voćnjacima koji su bliži reci, koji su u kotlinama, takođe, postoji mogućnost za ogromna oštećenja", kaže Žarko Damljanović, voćar iz čačanskog sela Miokovci.

Stručnjaci kažu da je vegetacija u voćkama u čitavoj Srbiji poranila, iako smo ove zime, za razliku od prošle, imali periode sa niskim temperaturama.

"U čitavoj zemlji došlo je do cvetanja kajsije i ranih sorata šljive i trešnje. Višnja je prilično započela proces bubrenja pupoljaka i cvetanje. Ono što je iniciralo kretanje vegetacije jeste mala količina padavina tokom zime. Mrazevi tokom noći i u ranim jutarnjim časovima su dodatno iscrpljivali te male zalihe vlage u zemljištu. Da je bilo vlage, ona bi smanjila preterano zagrevanje zbog temperatura koje smo imali u prethodnom periodu i ne bi tako brzo i eksplozivno došlo do kretanja vegetacije", objašnjava Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.

Određene mere, navodi, su samo delimično mogle da odlože cvetanje voćki.

"Rezidba zna da uspori vegetaciju za sedam do deset dana. Isto tako različiti načini odbijanja infracrvenog zračenja su mogli da utiču na odlaganje vegetacije. Jedna od najprostijih mera je krečenje stabala", dodaje.

Zbog nepovoljnog vremena izostalo oprašivanje kod voćaka

Još od 2012. godine, od kada prati uticaj klimatskih promena na voćke, voćari u Srbiji se suočavaju sa poznim prolećnim mrazevima, kaže profesor Zoran Keserović. Cvetanje je ove sezone, objašnjava, poranilo desetak dana u odnosu na prosečne godine, ali je, istovremeno, počelo desetak dana kasnije u odnosu na prošlu.

"Ove godine imamo dva problema. Jedan što sada u vreme cvetanja nije bilo leta pčela, nema bumbara, slabo je oprašivanje i to će uticati na smanjenje količine plodova. S druge strane može da se desi da niske temperature oštete voćke, pre svega, kajsiju", navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako zaštititi voćnjake

Jedan od načina da se zaštite voćnjaci od oštećenja, podseća na svoju preporuku, jeste da se određene voćne vrste i sorte sade tamo gde im odgovaraju agroekološki uslovi.

"Kod kajsije su, recimo, mnogi proizvođači počeli da sade neke sorte koje su vodeće u Italiji i Španiji, ali te sorte nisu za naše uslove jer imaju kratak period zimskog mirovanja, rano cvetaju i onda veoma često dolazi do izmrzavanja", objašnjava on.

Savremeni sistemi za zaštitu od mraza su skupi i troše puno vode i energije

U narednom periodu voćari treba da prate savete struke i da pokušaju određenim merama da smanje uticaj mrazeva na voćke. Jedan od najjeftinijih i najstarijih načina jeste zadimljavanje.

"Bale slame se rasporede na svakih pet do deset metara oko voćnjaka i onda čim se temperatura spusti na minus jedan, minus dva stepena one se pale i taj dim može donekle da štiti voćke", kaže profesor Keserović.

Kako to rade razvijene zemlje

U razvijenijim zemljama voćari koriste daleko savremenije sisteme zaštite.

"Postoje frost basteri kojima se ubacuje topao vazduh u krunu voćke. Tu je i anti-forst sistem orošavanja koji ima malo proizvođača kod nas i koji štiti voćke do minus šest, minus sedam stepeni. U Španiji, Portugaliji, Bugarskoj, Rumuniji koristi se i najnoviji spag sistem. On radi na principu jednog tornja koji je visok 11-12 metara koji na sebi ima elise koje topli vazduh iz gornjih delova ubacuje u donji. Štiti voćke na temperaturama do minus čerirti stepena, a ako se stave i grejači može zaštititi i do minus 6. Ovaj sistem još ne postoji u Srbiji", objašnjava.

Za nabavku savremenih sistema zaštite potrebna su značajna sredstva, ali je problem i to što u nekim delovima zemlje za pojedine nema uslova za korišćenje.

"Proizvođači su u poslednjih nekoliko godina, pogotovo voćari, u prilično nezavidnoj situaciji što uslovljava stepen investiranja, tako da veoma mali broj ljudi poseduje te savremene anti-frost sisteme. To je jedan od najefikasnijih sistema za orošavanje koji zahteva izuzetno velike količine vode", objašnjava Aleksandar Leposavić.

"Orošivače vrlo mali broj voćara u mom kraju ima mogućnost da koristi. Samo oni koji su u blizini neke reke. Naš teren u Miokovcima nema vode, a neka mogućnost protoka u arterskim bunarima je 20 do 30 litara vode u minuti. To su male količine koje nisu dovoljne za orošavanje", kaže voćar Žarko Damljanović.

Srbija zbog mrazeva gubi između 60 do 150 miliona evra

Zbog kasnih prolećnih mrazeva Srbija na voću godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra. Samo prošle godine u Šumadiji i zapadnoj Srbiji mraz u aprilu "obrao" je oko 150.000 tona voća. Zbog toga je veoma važno da država pomogne voćare kroz premije osiguranja, jer se trenutno samo sedam posto gazdinstava osigurava, kažu stručnjaci.

Takođe, preporučuju i davanje podsticaja za nabavku anti-frost sistema, kao i pravljenje nekoliko pilot ogleda sa spag sistemima kako bi se proizvođači u našoj zemlji uverili u njegovu efikasnost.