Novi agrarni propisi – mali farmeri brinu da će subvencije otići velikim sistemima

Predlog vlasnik velikih agrarnih sistema da im se poveća prag za pravo na poljoprivredne subvencije, iznet prošle nedelje u Privrednoj komori, ostao je uglavnom ispod medijskog radara. Čak se i vlasnik jedne od najvećih industrija mesa požalio zbog nekontrolisanog uvoza mesa.

Zoran Matijević iz "IM Matijević" ukazao je na problem sa ograničenjem subvencija.

"Ako radite više hiljada hektara, imate subvencije samo za 100 hektara i onda se prave problemi – registruje se više gazdinstava. Na farmi imam 60.000 tovljenika, a samo 6.000 ima pravo na subvenciju", rekao je Matijević.

Miroslav Mišković iz "Delta holdinga" smatra da subvencije, ako je cilj razvoj poljoprivrede, ne treba da budu ograničene.

"A ovo što se radi do sto grla, predlažem da dobiju subvencije od Ministarstva za socijalnu zaštitu", kaže Mišković.

I Aleksandar Kostić iz "MK Grupe" smatra da pomoć malim poljoprivrednicima treba da ima prefiks socijalna, kao i da treba podsticati efikasnost i što veću proizvodnju.

"Mi, i veliki, srednji i mali, bismo to dočekali oberučke ako bi svi bili jednaki u toj proizvodnji", rekao je Kostić.

Subvencije za male farme i stavovi stručnjaka

Poziv privrednika da im se poveća obim subvencija, predsednik Srbije je prosledio ministrima finansija i poljoprivrede.

Narednih dana trebalo bi da dostave računicu u kojoj potreba za dodatnim ulaganjima ne sme da se podmiruje povećanjem agrarnog budžeta.

Čedomir Keco iz Udruženja poljoprivrednika "Agroprofit" ukazao je na značaj malih farmi za proizvodnju mleka.

"Male farme su najveći proizvođači mleka u Srbiji i daju skoro 80 odsto ukupne proizvodnje koja dobija premije. Velike farme proizvode svega 120 miliona litara za potrebe mlekarske industrije. Odnos treba uvažiti i ne treba stvarati pogrešnu sliku da Srbija zavisi od velikih farmi", rekao je Keco.

Stručnjaci su predložili da se subvencije povećaju sa 29 na 50 mlečnih grla po gazdinstvu, ističući da četvoročlana porodica može obezbediti pristojnu zaradu i proizvodnu opremu sa 50 grla.

Prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu naglasio je da agrarna politika ne može biti vođena zbog malog procenta velikih gazdinstava.

"Imamo svega 0,29 procenata gazdinstava iznad 100 hektara. Tragedija je što u ovoj zemlji 81 odsto gazdinstava ima bruto poljoprivredni proizvod čija je vrednost manja od 15.000 evra, od čega ne možete da živite", upozorio je prof. Rajić.

Na farmama sa 300 mlečnih grla godišnje se zaradi oko 6.200 evra po grlu.