Kad jeftinije postane skuplje - guverner Jorgovanka Tabaković objašnjava za RTS otkuda "čipflacija" u Srbiji

U Srbiji su potrošačke cene u januaru bile povećane za 4,6 odsto međugodišnje, to jest u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku. 

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u razgovoru za Internet portal RTS-a istakla je da postoje kategorije prehrambenih proizvoda (voće i povrće, ulje, slatkiši, bezalkoholna pića) čiji rast cena je veći kako od ukupnog rasta cena hrane, tako i od ukupne inflacije.

S druge strane, cene brašna, jaja, svežeg mesa, u proseku su niže u odnosu na uporedivi period prošle godine.

Objasnila je i zbog čega cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih. Samo jedan od razloga je niska cenovna elastičnost tražnje za hranom.

Kada se kao potrošači možemo nadati nižoj inflaciji i šta može da je obori. Počnimo od januarskih podataka.

Inflacija u Srbiji će, prema projekciji Narodne banke Srbije, nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, a to će biti 3,0 odsto plus-minus 1,5 odsto. Šta je obeležilo mesečnu inflaciju u januaru i šta može da poremeti tu projekciju?

U skladu sa našom projekcijom i onim što smo saopštili na predstavljanju februarskog Izveštaja o inflaciji, inflacija se početkom ove godine kreće oko gornje granice ciljanog odstupanja i u januaru je iznosila 4,6%.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u januaru je obeležio rast cena pojedinih usluga kao što su komunalne usluge, usluge interneta, turistički paket-aranžmani, zatim naftnih derivata, kao i poskupljenje određenih kategorija prehrambenih proizvoda – voća i povrća i prerađene hrane, gde se beleži nastavak rasta cena konditorskih proizvoda i kafe, u uslovima rekordnih cena kafe i kakaoa na svetskom tržištu.

Od drugog tromesečja očekujemo postepeno usporavanje inflacije i njeno približavanje centralnoj vrednosti cilja do kraja godine, i oko tog nivoa bi trebalo da se kreće i naredne godine.

Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, očekivano smanjenje svetskih cena energenata i niža uvozna inflacija, dolazak nove poljoprivredne sezone, za koju smo pretpostavili da će biti prosečna, kao i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti.

Cene u prodavnicama su više od inflacije - kako se to objašnjava?

U periodu pojačanih globalnih inflatornih pritisaka od sredine 2021. godine, pa sve do početka 2024. godine, cene hrane su i na globalnom nivou i u Srbiji, uz cene energije, bile ključan pokretač inflacije, a ono što na sve nas kao potrošače najviše utiče jeste upravo kretanje cena prehrambenih proizvoda. Zbog toga njihov veći rast često stvara utisak da je ukupna inflacija i viša nego što na to upućuju zvanični podaci.

Dinamika međugodišnjeg rasta cena hrane u Srbiji od aprila 2023. godine znatno usporava – sa oko 25% u martu 2023, cene hrane su u junu 2024. čak zabeležile negativnu međugodišnju stopu, da bi nakon toga rast svetskih cena pojedinih sirovina, poput kafe, kakaoa, maslinovog ulja i dr. uticao na poskupljenje onih kategorija prerađene hrane na domaćem tržištu gde ove sirovine imaju značajno učešće u proizvodnji. Uz to, prošlogodišnja suša na domaćem tržištu i smanjena ponuda po tom osnovu, za posledicu su imale značajan rast cena povrća.

U januaru ove godine cene hrane su u proseku u odnosu na isti mesec prošle godine porasle za 4,1%, što ukazuje da su troškovni pritisci u proizvodnji hrane umereni.

Pri tome, postoje kategorije prehrambenih proizvoda (voće i povrće, ulje, slatkiši, bezalkoholna pića) čiji rast cena je veći kako od ukupnog rasta cena hrane, tako i od ukupne inflacije. S druge strane, kod određenog broja prehrambenih proizvoda kao što su brašno, jaja, sveže meso, cene su u proseku i niže u odnosu na uporedivi period prošle godine.

S dolaskom nove poljoprivredne sezone, cene voća i povrća bi trebalo da se nađu na nižem nivou, a imajući u vidu očekivano kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda prema fjučersima i projekcijama relevantnih međunarodnih institucija, u narednom periodu ne očekujemo značajne pritiske ni na cene ostale hrane.

Sve više se govori o fenomenu "cheapflation" - šta to znači i zbog čega se javlja u Srbiji? Navedite konkretne proizvode.

Inflacija jeftinijih proizvoda (cheapflation) je termin kojim nazivamo pojavu da u periodu pojačanih inflatornih pritisaka cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih.

Ovaj fenomen je potvrđen i za druge zemlje, a Narodna banka Srbije je testirala i potvrdila njegovo prisustvo i u Srbiji u periodu od početka 2022. zaključno sa krajem 2024. godine, i to na primeru od 58 proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića (mlečni proizvodi, mesne prerađevine, kafa i bezalkoholna pića, konditorski proizvodi i dr.).

Smatramo da su ključni razlozi koji mogu dovesti do ove pojave generalno niska cenovna elastičnost tražnje za hranom, zatim zamena skupljih brendova jeftinijim u periodu pojačanih inflatornih pritisaka i nesavršenost tržišnih struktura, koja olakšava prenošenje povećanih troškova proizvodnje više nego u punoj meri na maloprodajne cene, na šta sam više puta i ukazivala u javnosti.

Pojava da cene jeftinijih brendova više rastu od skupljih ima i socijalni karakter, jer direktno pogađa stanovništvo sa manjim dohotkom. Takođe, rast cena hrane, dodatno poguran ovim efektom, stvara utisak kod stanovništva da je inflacija veća od zvaničnih podataka, što povećava inflaciona očekivanja i na taj način dodatno podstiče inflaciju.

Da li se bojkotom trgovinskih lanaca mogu sniziti cene kratkoročno ili dugoročno?

Podaci o prometu "bojkotovanih" trgovinskih lanaca u jednom danu ili jednoj nedelji nisu dovoljni za sagledavanje širih posledica, ali mogu poslati izvestan signal trgovinskim lancima u vezi sa politikom maloprodajnih cena.

Bojkot može imati samo kratkoročne efekte usled nižeg prometa u trgovini na malo u danima bojkota, dok samo sistemska rešenja mogu uticati da se uspori rast cena na trajnijoj osnovi. To podrazumeva da svi akteri u lancu snabdevanja, od proizvođača, preko veletrgovaca do maloprodaje budu svesni svoje uloge i ponašaju se odgovorno i racionalno kada je reč o utvrđivanju cena, jer pad prometa nikome ne donosi korist.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije treba da utvrdi da li ima kartelskog ponašanja i dogovora među trgovinskim lancima i da, ukoliko utvrdi da ono postoji, preduzme odgovarajuće mere kako bi se to sprečilo.

Sa druge strane, ako hoćemo da štedimo u dinarima ili u evrima, šta treba da znamo osim činjenice da se na dinarsku štednju ne plaća porez?

Treba da imamo u vidu da je dinarska štednja isplativija od devizne i u dugom i u kratkom roku i to već duži niz godina, kao i da tempo njenog rasta ukazuje na sve veće poverenje građana u stabilnost domaće valute i ispravnost monetarne politike Narodne banke Srbije. Tačno je i da su kamatne stope više na dinarsku štednju, kao i da kamata na nju nije predmet oporezivanja, ali glavni razlog za dinamičan rast štednje u domaćoj valuti leži u sve većoj sigurnosti štediša u stabilnost dinara prema evru i kredibilitet monetarnih i finansijskih mera NBS.

Pozitivan trend rasta štednje u Srbiji postoji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja iz godine u godinu beleže rast. Rast štednje treba posmatrati kao pozitivnu društveno-ekonomsku pojavu koja pre svega pokazuje da građani imaju slobodna sredstva i da razmišljaju o svojoj budućnosti, jer na taj način obezbeđuju sigurnost za neka možda teža i neizvesna vremena ili jednostavno omogućavaju sebi sredstva za neku buduću potrošnju. Zbog toga je važno štedeti, bez obzira koji iznos je u pitanju.

Evro će se verovatno naći pod udarom zbog američkih carina na robu iz Evropske unije. Može li odnos evro-dolar da utiče na kretanje evra prema dinaru na domaćem deviznom tržištu?

Jačanje ili slabljenje evra prema američkom dolaru na međunarodnom tržištu nema direktan uticaj na kretanje kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti na našem, domaćem deviznom tržištu.

Kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za devizama – evrom na domaćem deviznom tržištu, pri čemu zvanični srednji kurs dinara prema evru NBS utvrđuje na osnovu podataka o transakcijama kupoprodaje deviza – evra na međubankarskom deviznom tržištu. Ta ponuda i tražnja za evrom potiču od klijenata banaka koje posluju u Srbiji, fizičkih i pravnih lica - rezidenata, odnosno građana i kompanija, zatim od banaka za podmirivanje njihovih potreba za domaćom i stranom valutom, kao i od stranih (uglavnom finansijskih) institucija – nerezidenata.

Napominjemo da kretanje odnosa evra i američkog dolara utiče na zvanični srednji kurs dinara prema američkom dolaru, budući da se zvanični srednji kurs dinara prema drugim valutama koje nisu evro, utvrđuje na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i aktuelnih međuvalutnih odnosa evra prema drugim valutama na inostranim tržištima.

Međutim, potrebno je imati u vidu da sva kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući geopolitičke krize, protekcionizam, odluke vodećih centralnih banaka i druga kretanja, utiču i na kretanje ponude i tražnje za evrom na domaćem deviznom tržištu.

Pri tom, Narodna banka Srbije u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koji sprovodi, ima mogućnost da reaguje na domaćem deviznom tržištu, bilo kupovinom bilo prodajom deviza – evra, kako bi održala relativnu stabilnost deviznog kursa imajući u vidu značaj ove stabilnosti za cenovnu, finansijsku i celokupnu makroekonomsku stabilnost naše zemlje.

U periodu od 2017. godine do danas preovladavaju snažni pritisci na jačanje dinara, čiji su osnovni uzrok poboljšani makroekonomski pokazatelji naše zemlje i povoljna platnobilansna kretanja, odnosno pojačan priliv deviza po raznim osnovama, poput stranih direktnih investicija, izvoza, doznaka i turizma.

Od 2017. godine do kraja 2024. godine, tj. tokom poslednjih osam godina, svake godine izuzev "pandemijske" 2020. godine, bili smo neto kupac deviza na domaćem deviznom tržištu ublažavajući oscilacije kursa dinara prema evru u smeru jačanja domaće valute. Do kraja 2024. godine, neto smo kupili 11,9 milijardi evra, čime smo doprineli da bruto devizne rezerve krajem 2024. godine dostignu rekordni nivo u iznosu od 29,3 milijardi evra.

Očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, koja je tačka u kojoj se susreću interesi svih - građana i preduzeća, uvoznika i izvoznika, ulagača i štediša, korisnika kredita, ali presvega naše države, ostaćemo posvećeni kao i do sada.

NBS procenjuje rast BDP-a od 4,5% u ovoj godini - baziran na realnim pretpostavkama. Električne "pande", proizvodnja guma u Zrenjaninu, početak rada novog bloka u Kostolcu poguraće rast BDP-a. Da li studentski protesti mogu usporiti ekonomski rast?

Prema našoj projekciji, realni rast bruto domaćeg proizvoda koji se ove godine procenjuje na oko 4,5% vodiće uslužni sektori, čemu će doprineti pozitivni faktori sa tržišta rada i dalji rast zarada. Očekujemo i ubrzanje industrijske proizvodnje, uz pozitivan doprinos i prerađivačke industrije, ali i sektora rudarstva i energetike.

Rast prerađivačke industrije trebalo bi da, između ostalog, bude podstaknut serijskom proizvodnjom u automobilskoj industriji (automobilskih guma u fabrici Linglong u Zrenjaninu, kao i serijskom proizvodnjom Fijatovog automobila u kragujevačkoj fabrici).

Uz to, proizvodnja struje biće veća po osnovu puštanja u rad Bloka B3 Termoelektrane Kostolac, ali i očekivane normalizacije hidropotencijala. Pozitivan doprinos rastu projektujemo i od građevinarstva, u skladu sa nastavkom realizacije svih velikih infrastrukturnih projekata u zemlji, a pre svega programa "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027".

Uz pretpostavku da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti prosečna, nakon prošlogodišnje suše, pozitivan doprinos rastu ekonomske aktivnosti očekujemo i od poljoprivrede.

Što se tiče studentskih protesta, njihov efekat nije uključen u naš osnovni scenario za projekciju rasta BDP, jer je u ovom trenutku teško oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost, ali svakako postoji mogućnost da se događaji poput ovog odraze i na ekonomsku aktivnost. Za sada ne vidimo da ima većih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i aktivnost u uslužnim sektorima.

Protesti bi pre svega mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje za kasnije, i to se za sada vidi u prilivu stranih direktnih investicija koji je sporiji u dosadašnjem toku godine.

Kakvi i koliki će biti efekti na BDP zavisiće pre svega od toga koliko će protesti da traju, ali s obzirom da smo još uvek na početku godine, postoji mogućnost da se investiciona aktivnost ubrza u ostatku godine i da se nadoknadi smanjena aktivnost s početka godine.