Savić: Najviše poskupeli najjeftiniji proizvodi, oni koji najviše utiču na standard

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, četvrti mesec zaredom. Taj potez dolazi u periodu kada inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće u granicama cilja, ali je i dalje bliža gornjoj granici.

Takođe, godišnja inflacija u evrozoni preliminarno je porasla na 2,4 odsto i u decembru je ubrzala, ali je prethodno Evropska centralna banka snizila referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je u novije vreme počelo svojevrsno "klađenje“ – nagađenje pre odluke centralnih banaka, ne samo kod nas nego i u svetu, pa analitičari predviđaju.

"Ključ je da se takve odluke donose na bazi podataka. Znači, kad sve složite, kad imate na stolu, onda donosite tu odluku. Želje jednih su da kamate padaju, oni koji su zaduženi, a želje onih koji štede su da kamate rastu, da imaju veći prinos", navodi Savić.

"Izašli smo iz zone visoke inflacije"

U evrozoni je porasla stopa inflacije. "To je nešto što ukazuje na svu kompleksnost i složenost obaranja ove inflacije. Generalno, svet i mi, izašli smo iz zone visoke inflacije. U Evropi je ona sad nešto preko dva odsto, dakle iznad tog cilja. Kod nas je u granicama četiri-pet meseci", dodaje profesor.

Prema njegovim rečima, cela priča je kako zadržati opadajući trend, da se ostane u koridoru. To je, kako kaže, komplikovano jer svi nastoje da se postave na startnu poziciju.

"Pa onda moraju malo da se povećavaju plate, to je i u Evropi i kod nas. A kad se povećaju plate, onda preduzetnici da ne bi izgubili na profitu, podižu malo cene i to je igra u kojoj treba konačno da dođemo do pobede", napominje Savić.

Da bismo došli do pobede, koja se zove niska inflacija, ne smemo da "popuštamo dizgine", navodi Savić.

Odgovarajući na pitanje da li to znači padanje kamatnih stopa, Savić kaže da će i toga biti, ali postepeno, pažljivo, da se ne bi dešavalo da inflacija ponovo krene, a cela priča je u tome da moramo biti strpljivi i malo manje gramzivi.

ECB ipak snizila kamatnu stopu, a NBS nije – zašto

Profesor Savić kaže da je razlika u stopi rasta u Evropi i kod nas, u kretanju privredne aktivnosti.

"Ako je kamata viša, onda je manja dostupnost kreditima, što može da se odrazi na privrednu aktivnost. Mi imamo visok rast, jedan od najvećih u Evropi, ili najveći u Evropi, 3,9 odsto prošle godine, 3,8 odsto pretprošle godine. To nam omogućava da budemo više oprezni. Ne moramo da snižavamo kamate da bismo podstakli investicije, privredu, što Evropa mora da radi, zato što ima praktično nultu stopu rasta. U toj igri je najvažnije da nemamo nagle iskoke, da nam inflacija ponovo ne krene, kao što se desilo u Evropi sada“, objasnio je Savić.

Ne možete da ne jedete, a možete da vozite stari automobil

"Kakao – Afrika, Brazil – kafa. Je li vam poskupela kafa u kafićima? Je li vam poskupela čokolada?“, upitao je Savić.

"Dakle, to su uvozni proizvodi kojih se niko od nas ne odriče. Volimo i čokoladu i kafu. A onda imali smo ono što je klimatski izazvano. Imali smo sušu u prošloj godini, pad poljoprivredne proizvodnje. To je izazvalo rast prehrambenih cena, a prehrambene cene, odnosno cene hrane, najvažnije su za pitanje životnog standarda. I globalno u svetu, došlo je do naglog rasta cena prehrambenih proizvoda, cena hrane. A to utiče najviše na životni standard. Kad odemo u samoposlugu, vidimo šta se dešava s tim cenama", naveo je Savić.

Savić je rekao da nemamo uspostavljene potpuno jasne tržišne strukture na tržištu tih proizvoda, jer imamo monopole.

"Najviše su poskupeli najjeftiniji proizvodi. Oni koji najviše utiču na standard. Vi možete da se odreknete skupih proizvoda u kriznim vremenima, pa ćete reći: ne moram da zamenim automobil. Ali hrana ima nisku elastičnost tražnje, ne možete da se prilagodite, ne možete da ne jedete, a možete da vozite stari auto", naveo je Savić.

Poljoprivreda izložena klimatskim promenama

Još se iščekuju izveštaji Komisije za zaštitu konkurencije. "Neće jedan potez rešiti, ali će biti dobar signal. Svi učesnici na tržištu ne žele da se odreknu svoje pozicije. Narod traži povećanje plata, što je logično da bi se zaštitio standard. I niko ne želi da se odrekne ni čokolade, a država bi trebalo da se više pozabavi problemom klimatskih i ekoloških stvari", kaže Savić.

Smatra da je domaća poljoprivreda izložena klimatskim promenama. "Imate izgrađene kanale za odvodnjavanje i navodnjavanje. Vidite sad u Kaliforniji šta se desilo. Oni imaju kanale, imaju rezervoare koji su bili prazni. Neko je rekao – ne treba. Znači, hajde da probamo da i tuđa iskustva koristimo", istakao je Savić.

Znači, moramo biti spremni za situaciju kada dođe do toga da je, na primer, suša. Prošle godine se dogodila suša koja je naglo povisila cene voća i povrća, dodaje gost Jutarnjeg programa.

"Generalno manji uticaj spoljnih faktora na inflaciju"

Jedna trećina inflacije bude uvezena. Teško je reći tačno koliko mogu da se preliju efekti inflacije iz EU na Srbiju, kaže Savić.

"Mi imamo generalno manji uticaj spoljnih faktora na inflaciju. Ranije je spoljni faktor bio više od 70 odsto, kada je počeo rat u Ukrajini. Sad je ta situacija znatno bolja. Ja mislim da je strpljenje ključna stvar i dobro je to što radi Narodna banka", kaže on.

"Bilo bi dobro da stopa rasta u ovoj godini bude 4,5 odsto, zaključio je profesor Nebojša Savić.