Bugarska i Rumunija u "Šengenu" – šta to znači za Srbiju

Bugarska i Rumunija su članice Evropske unije još od 2007. godine, a na potpuni ulazak u Šengensku zonu čekale su sve do sada. Bojan Stanić ukazuje da su te dve države ušle u EU preko reda. 

"Imajući u vidu geopolitičku poziciju koju su imale kada je dolazilo do tih prvih tenzija nakon hladnog rata između Zapada i Rusije i zbog te pozicije na obali Crnog mora, jednostavno one su ušle mimo ispunjavanja određenih kriterijuma koji su neophodni, na primer, za Hrvatsku. Ušla je šest godina posle. Ali opet, Hrvatska je ušla u 'Šengen' pre Bugarske i Rumunije", ističe Stanić.

Napominje da je Hrvatska ušla i u evrozonu,  da ima valutu evro, kao i da Bugarska i Rumunija takođe žele da u nju uđu, ali se postavlja pitanje kada će biti. 

Da li se menjaju pravila za ulazak u Bugarsku i Rumuniju

Kada se je reč o državljanima Srbije, koja ima bezvizni režim sa Evropskom unijom, tu se ništa ne menja u pogledu putovanja u te države.

Međutim, navodi Stanić, postavlja se pitanje da li će u jednom momentu, iako je geografski povoljnije da se ide iz centralne Evrope prema, uslovno rečeno, Turskoj i Bliskom istoku, da se ide preko Srbije, koridora 10.

"Postavlja se pitanje da li će u smislu lakših graničnih procedura jednostavno moći da se ide brže preko Bugarske i Rumunije i samim tim da se smanji taj tranzit kroz Srbiju. To u određenom trenutku može da se desi teoretski, ali činjenica je da i Srbija napreduje ka Evropskoj uniji, ne mora nužno da postane članica, ali definitivno se radi na približavanju Zapadnog Balkana kroz tu unutrašnju regionalnu integraciju koja bi mogla postati deo zajedničkog tržišta u Evropskoj unijom slično kao što je i EFTA", smatra Stanić.

Zašto je za Srbiju značajnija Rumunija

Ukazuje da je za Srbiju mnogo značajnija Rumunija nego Bugarska zato što se dosta naših poljoprivrednih proizvoda preko Rumunije plasira dalje u svet. Njihova poznata luka na obali Crnog mora i na Dunavu, Konstanca, značajno je čvorište za transport poljoprivrednih proizvoda. 

To se, ističe, odnosi pre svega na kukuruz, pšenicu, proizvode primarne poljoprivrede. 

"Evropska unija nekako postaje čvršća i mi sada potpuno, da kažemo, unutrašnjem tržištu Evropske unije i tako postajemo još više zavisni od odnosa s njima. Ne samo kada je u pitanju trgovina sa članicama Evropske unije, nego i kada želimo da nešto transportujemo u vanevropske zemlje, imajući u vidu da se mora transportovati preko teritorije Evropske unije koja ima jedinstvenu kontrolu", objašnjava Stanić.

Na pitanje da li Srbija može ekonomski da profitira zbog ovog širenja Šengenske zone u komšiluku, Stanić ocenjuje da se generalno to Srbiju toliko ne tiče u ekonomskom koliko u bezbednosnom smislu.

"Imajući u vidu da će sada biti mnogo ozbiljnije kontrole na granicama Bugarske i Rumunije, a opet mi ostajemo na neki način iza te zavese, iza tog prostora gde se dodiruju te geopolitičke, možemo reći, ploče", zaključuje Stanić.

Ceo razgovor s Bojanom Stanićem možete pogledati u videu.