Sve češće plaćamo preko kju-ar kodova, hoćemo li uskoro moći i preko Vajbera

Šef Odseka za poslovnu podršku i razvoj novih proizvoda i servisa u NBS Aleksandar Stanojević rekao je za RTS da je Narodna banka Srbije uspostavila stratešku saradnju sa kompanijom "Vajber".

"Radi se na implementaciji novog servisa gde će građani putem aplikacije Vajber moći da šalju i primaju novac kroz uslugu 'prenesi' koja je integrisana sa aplikacijom", rekao je Stanojević, ali nije mogao da precizira kada bi tačno ta usluga mogla da bude omogućena.

Govoreći o sve većoj upotrebi instant plaćanja, Stanojević navodi da bi delimično moglo da se kaže da takav oblik plaćanja polako ali sigurno potiskuje plaćanje karticama i gotovinom.

"Preciznije bi bilo reći da se instant plaćanje pozicionira na tržištu kao jedan od dominantnih i najčešće korišćenih bezgotovinskih platnih instrumenata. Kod ideje i implementacije instant plaćanja, NBS nije imala za cilj da se potisnu platne kartice već da se korisnicima omogući alternativa nekog drugog platnog instrumenta", ukazao je Stanojević.

Dominantna usluga – plaćanje računa putem skeniranja kju-ar koda

Prema podacima Narodne banke Srbije, samo u trećem kvartalu prošle godine obavljeno je 21,7 miliona transakcija instant plaćanja. Vrednost tih transakcija ukupno je viša od 270 milijardi dinara.

"Dominantna je usluga koja se koristi za plaćanje računa putem skeniranja NBS kju-ar koda, posle toga dolazi plaćanje na internet prodajnom mestu – koje je posebno važno za takva prodajna mesta – jer se ne koriste osetljivi podaci sa platnih kartica i ne postoji mogućnost zloupotrebe. Jednostavna je implementacija", navodi šef Odseka za poslovnu podršku i razvoj novih proizvoda i servisa u NBS.

Do sada je 17 banaka implementiralo mogućnost instant plaćanja, a 11 njih prihvata tako uplaćen novac.

"Instant plaćanje je jeftinije zbog naknada NBS i ostalih naknada koje su definisane. Što se trgovaca tiče, njima je trgovačka naknada za instant plaćanja niža. Ako govorimo u odnosu na platne kartice, to je dvostruko niže – u proseku 0,5 odsto po transakciji. Zavisi od veličine trgovca, pregovaračke moći, jer banke pojedinačno pregovaraju usluge. Kod platnih kartica je to u proseku 1,1 po transakciji, a kod instant plaćanja 0,5", navodi Stanojević.

Strah građana od zloupotrebe

Odgovarajući na pitanje kada je opravdan strah građana da na taj način plaćaju zbog mogućnosti zloupotrebe, Stanojević ukazuje da je to moguće samo kada se platni instrument ne koristi kako treba.

"Korisnici treba da se pridržavaju pravila koje dobiju od banke i da u skladu sa tim plaćaju, da čuvaju svoj platni instrument, ne otkrivaju PIN i sve će biti u redu", ističe šef Odseka za poslovnu podršku i razvoj novih proizvoda i servisa u NBS.

Ukoliko se dogodi neka zloupotreba ili drugi problem, Stanojević kaže da postoji mogućnost reklamacije.

"Instant plaćanje je deo reklamacionog postupka što znači da je bilo koja situacija koja bi se desila regulisana i rešava se u skladu sa pravilima. Ako korisnik ima problem sa transakcijom – da nije izvršena ili nije izvršena kako je želeo – on treba da se obrati svojoj banci koja će pokrenuti postupak reklamacije i rešiti problem. Korisniku će biti vraćen novac ukoliko se zaključi da je to bila zloupotreba, tako da korisnici nemaju problema", napominje Stanojević.