Saobraćajni kolaps u Beogradu - da li je u metrou spas

U Beogradu ima više od 700.000 registrovanih automobila i svake godine registruje se još između 13.000 i 15.000. Ova činjenica, kažu iz Sekretarijata za saobraćaj, objašnjava stanje na ulicama. Stručnjaci su saglasni da je najveći problem u gradskom prevozu, kao i da je neophodna izgradnja metroa.

"Mi imamo infrastrukturu kakvu imamo, dakle ne možemo rušiti zgrade u centru grada. Sa druge strane, imamo određeni broj parking mesta i broj saobraćajnih traka i raskrsnica i neophodno je u Beogradu bitno više ulagati u javni gradski prevoz, posebno gradski masovni prevoz, što podrazumeva da što pre izgradimo i metro," rekao je dr Krsto Lipovac sa Katedre za bezbednost saobraćaja Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Prva trasa - linija koja spaja stari i novi deo grada

Dr Sanja Fric sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, dodaje da prva trasa mora rešiti postojeći saobraćajni problem, a sve naredne trase rešavaju neke buduće probleme i tu je jako važan taj izbor, etapnosti izgradnje i koja linija će biti prva u prioritetu.

"Nažalost, to je godinama unazad bila linija koja spaja stari i novi deo grada. Poslednji planovi po realizaciji metroa su to promenili. Fakultet građevinski je dao svoje primedbe, za to one nisu uvažene i realizacija je nastavljena," navela je Fric.

U Beogradu je u prethodne dve i po godine urađeno mnogo novih saobraćajnih rešenja. Prošireni su bulevar Zorana Đinđića i Tošin bunar, Višnjička ulica i Zemunska ulica, dok je jedna od mera, navode iz sekretarijata za saobraćaj, koja unapređuje uslove u saobraćaju - davanje saobraćajnicama karakter tranzitnih, kao što je Karađorđeva ulica.

Uvođenje kružnih tokova

"Grad Beograd uvodi kružne tokove, kao novu meru koja vozačima treba da omogući nove opcije kretanja, povećanu bezbednost i kontinuirani tok kretanja. Novi kružni tok kod Brankovog mosta jedan je od pet kružnih tokova koji će funkcionisati u tom delu Novog Beograda i koji će zajednički vozačima omogućiti da se odabrano opredele koji će most koristiti za prelazak u stari deo grada," navode u Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda.

"Kružni tok ne može povećati kapacitet, može se naći neka mera sa kalibracijom tih semafora, ali meni je jako žao što od početka ovde nije uključena struka, struka koja bi analizirala situaciju pre, analizirala situaciju posle i radila na balansiranju i dodavanju nekih novih mera kojima ćemo dobiti bolje rešenje," naveo je Lipovac.

Stručnjaci su saglasni da je grad kompleksan sistem i da se mora više pažnje posvetiti planiranju saobraćaja u gradu. U skladu sa planiranjem treba raditi rekonstrukcije postojeće mreže, planirati buduću mrežu i proširenje kapaciteta. Naglašavaju da mere koje se sprovode ne doprinose poboljšanju i da neka uvedena rešenja nisu dobra.

Nema rešenja preko noći

"Znači, kako dolazi do tih rešenja, do predloga rešenja, promena tipa raskrsnica, metodoloških postavki koje su suprotne onim što jesu neka pravila struke i verujem da je to posledica da imamo trenutno jedan slobodno mogu reći haos na saobraćajnoj mreži u gradu," navela je Fric.

Iako nijedna mera neće rešiti saobraćajne probleme Beograda preko noći, kombinacijom nekoliko – ulaganjem u javni prevoz, pametnim saobraćajnim sistemima, promovisanjem alternativnih vidova transporta i boljim urbanističkim planiranjem – mogu se postepeno ublažiti gužve i poboljšati ukupna mobilnost u gradu.

Dugoročno planiranje, politička volja i saradnja gradske uprave, privrede, struke i stanovnika ključni su u uspešno rešavanje saobraćajnih izazova.