Cene zlata obaraju rekorde, aluminijuma je sve manje – zbog čega je svetsko tržište metala nestabilno

Potražnja za zlatom ne jenjava – samo je tokom ove godine cena tog metala uvećana za 30 odsto. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da je zlato sigurna luka za ulaganje i da ga kupuje ko god ima novca – i građani i kompanije, ali i države, kako bi povećale devizne rezerve.

"Imate relativno pozitivne makroekonomske pokazatelje, 3 do 3,2 odsto na godišnjem nivou je dobar pokazatelj. Međutim, kao da privreda i tržište ne veruju dovoljno tim pokazateljima, odnosno sumnjaju da će oni biti održivi. Iz tog razloga se ide u kupovinu zlata kako bi se sačuvao taj potencijal i kapital i iz tog razloga cena ide naviše", rekao je Stanić.

Dodao je da je ranije bilo situacija da cena naglo poraste, a onda počne da pada, ali da sada deluje da će se održavati na trenutnom nivou.

Šta je dovelo do nestašice aluminijuma

Govoreći o nestašici aluminijuma, Bojan Stanić je naveo da do poremećaja obično dolazi kada nastane neki problem u zemljama koje su veliki proizvođači.

"Rusija i njihova kompanija 'Rusal' odlučila je da smanji proizvodnju zbog volatilne međunarodne tražnje za aluminijumom, a sa druge strane, zbog visokih troškova proizvodnje aluminijuma, zbog drugih resursa koji su poskupeli u periodu za nama. Iz tog razloga, pošto je u pitanju jedan bazni industrijski metal koji se koristi, ne samo u baznoj industriji nego i u prerađivačkoj industriji, naravno, postoji bojazan na tržištu da će doći do određenih problema u snabdevanju i sa tim dolazi do rasta cene za aluminijum, kao što smo rekli, osnovnog industrijskog metala", istakao je Stanić.

Zbog čega je antimon ponovo aktuelan

Velika je potražnja i za antimonom, pomalo zaboravljenim metalom. Njegova cena je udvostručena, a analize pokazuju da će rasti. Stanić je objasnio da je reč o metalu koji se koristi u vojnoj i namenskoj industriji, kao i za proizvodnju uniformi, šatora i mobilnih objekata za vojsku.

"Veliki proizvođač i izvoznik tog metala je Kina. I ona je upravo odlučila da smanji izvoz tog metala i dolazi naravno do povećanja tražnje jer mnoge zemlje u Evropi i svetu se sve više i više orijentišu na popunjavanje vojnih kapaciteta za jačanje vojnih budžeta i dolazi do tog problema", naveo je Stanić.

Evropska unija zavisna od uvoza mnogih industrijskih metala

Resursna utakmica između SAD i Kine najviše utiče na države članice Evropske unije. Stanić ističe da je problem što Evropa upada u spiralu protekcionizma koja preti da se intenzivira sa novom administracijom u Vašingtonu.

"Prisetite se 2019. godine kada je bio onaj trgovinski rat, početak trgovinskog rata između Kine i SAD da su upravo tema bili osnovni industrijski metali. Evropa je, naravno, zavisna od uvoza mnogih tih industrijskih metala, sa druge strane ona gubi konkurentnost zbog energenata, zbog jednostavno zaostajanja u tehnološkom smislu i posebno kada govorimo o ovim industrijskim metalima, pošto je to osnova svake industrije, jednostavno dodatno opterećuje konkurentnost proizvodnje u Evropi imajući u vidu da ona postepeno gubi tržište, ne samo međunarodno, nego i unutrašnje", istakao je Stanić.

Dodao je da se, iz tog razloga, "Evropa nalazi u jednom problemu", ali, sa druge strane, veruje da će preovladati ekonomska racionalnost i da neće doći do takvog protekcionizma i do takve fragmentacije svetske privrede kao što ukazuju neki pesimistični scenariji.

Govoreći o Srbiji, Bojan Stanić je naveo da najviše uvozimo energente, ali i napomenuo da je potpuno izvršena diverzifikacija snabdevanja naftom, pošto se uvozi iz Azerbejdžana, Kazahstana i Iraka, ali da je i dalje vrlo visoka zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Rusije.

Napomenuo je da, što se tiče metala, njih imamo za sopstvene potrebe, ali i za izvoz.

Razgovor sa Bojanom Stanićem u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.