Digitalizacija agrara - u kakvoj su vezi token i lešnik?

Sve više investitora ulaže u poljoprivredu. Digitalizuju proizvodnju ali i način njenog finansiranja. Tako je jedna plantaža lešnika u Čoki postala predmet "tokenizacije", digitalnog modela kolektivnog investiranja u realnu imovinu.

Informacione tehnologije i poljoprivreda imaju naveći potencijal za razvoj domaće privrede. Investitori su to prepoznali pa smo dobili  prve projekte koji spajaju te dve privredne grane.

"Investicije u hranu su sigurne jer je to sve traženija i sve skuplja roba na svetskom tržištu", kaže Jovan Paunović iz "Trižrija" koji je osmislio model za  privlačenje investitora u proizvodnju lešnika na plantaži od 100 hektara u Čoki.

Kupovinom tokena koji vredi oko 100 evra, investitor polaže imovinsko pravo na profit ostvaren na plantaži o kojoj brine kompanija koja emituje tokene. Projekat su podržali Fond za inovacionu delatnost, USAID i EBRD.

"Napravili smo  platformu koja omogućava kolektivno investiranje u poljoprirodu, omogućili smo običnom čoveku da investira u profesionalno vođene plantaže bez ikakvog prethodnog znanja i bez velike količine kapitala. Do sada su  takve investicije bile rezervisane za profesionalne investitore ili za one sa dubljim džepom", kaže Paunović i napominje da je token dematerializovana zelena obveznica sa variabilnom kamatnom stopom.

Da je token kao digitalna imovina, finansijski instrument koji je u našoj zemlji pravno regulisan zakonom iz 2021. potvrđuje profesor Nikola Stakić.

Smatra da ovakav vid poslovanja nosi rizik kao i svaki drugi, ali da tokeni kao kao vrsta digitalnog zapisa nose imovinska prava i to pravo na svojinu, na učešće u dobiti, na udeo u prihodima u vidu kamate ili dividende.

"Već imamo nekoliko projekta koji prate princip tokinizacije i to se pokazalo uspešnim u dosadašnjoj praksi. Čak smo imali jednog emitenta koji je više puta  izdavao tokene. Lekovito je za domaće finansko tržište da imamo širu alternativnu finansijskih izvora. Građani uviđaju da je novac iz ovakvih izvora jeftiniji od onog koji pozajmljuju banke. Emitenti to prepoznaju, zato što je vrlo je skup i rigidan proces dobijanja poslovnog komercionalnog kredita iz ugla investitora pogotovo za kompanije koje se tek probijaju na tržištu", rekao je Stakić.

Napominje da je naše tržište bankocentrično, odnosno da se preko 90 odsto aktive nalazi u poslovnim bankama, a preostalih 7-8 odsto u svim drugim oblicima finanskih institucija.
Jovan Paunović iz Trižrija kaže da je baza onih koji investiraju u tokene šarenolika.

"Imamo investitore koji uglavnom dolaze iz IT sektora ili iz finansijskog sektora, ali imamo i domaćice koje su prosto videle svoju šansu, da neki odvojeni kapital plasiraju na taj način i da možda obezbede svojoj deci nekakvu stipendiju za određeni broj godina.  Imamo već rezervacije koje smo prikupili tokom samog razvoja projekta od 1,6 miliona tako da sada očekujemo sve te uplate da se konvertuju", istakao je Paunović, navodeći da zarada u ovakvom načinu poslovanja, na godišnjem nivou, može da dostigne između 12 do 15 procenata.