Knjižare uvek u modi – knjige su poskupele, onlajn prodaja opala, ali se fizička i dalje drži

Znanje nema cenu, ali je sticanje istog sve skuplje, barem ono neformalno. Hiljadu dinara je, ne tako davno, bila gornja cena u knjižarama, a danas početna.

Tokom pandemije, oko 20 odsto poskupeo je samo papir, i to je samo jedan od razloga što su štamparije početkom prošle godine morale da koriguju cene.

Tanja Vučković iz izdavačke kuće "Laguna" ne može da precizira koliko košta štampa jedne knjige, zato što na tu cenu utiče mnogo faktora – prava za koje se plaća određena suma novca, zatim pripreme za štampu, lekture, korekture, uredničko čitanje, korice, pa zatim i cena štampe, koja zavisi na kojem papiru se štampa, kakvi su priprema, kvalitet, povez i na kraju oprema knjige.

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović navodi da se iz marže, koja je razlika između prodajne i nabavne cene, po pravilu nadoknađuju svi operativni troškovi.

"Formiranje cena zavisi i od situacije na tržištu, od toga koliko ima konkurencije u pojedinim segmentima izdavaštva. Ako nema mnogo konkurencije, onda imamo, na primer, dva-tri velika igrača koji mogu da imaju dominantan položaj na tržištu. Kad god imamo slobodnu konkurenciju između takmaca na tržištu, mi imamo potpuno slobodno formiranje cena", objašnjava Aćimović.

Čitaoci više vole da dođu u knjižaru

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da svega 6,6 odsto ispitanika naručuje knjige. U samim knjižarama promet je, tvrde, ostao isti.

"Naše iskustvo govori da čitaoci ipak više vole da dođu u knjižaru i da tu kupe knjigu, po nekoj statistici svega 12 do 15 odsto kupovina knjiga obavlja se putem sajtova, knjižare su uvek u modi",  ističe Tanja Vučković.

Da će odlazak u knjižaru uvek biti u modi, pokazuje i nedavno završen Sajam knjiga, koji je posetilo više od 200 hiljada ljudi. Koliko se njih kući vratilo punih kesa, nema podataka.