"Zeleni koridori" uštedeli 20 godina čekanja na prelazima, ali mogu još mnogo toga
Kraće vreme čekanja i bolji uslovi na izlasku iz Srbije očekuju vozače kamiona na graničnom prelazu Horgoš, gde su na 37.000 kvadratnih metara izgrađene dve nove trake za kamione, formirane saobraćajnice za kretanje teških vozila i urađen parking sa 108 mesta za senzorima. Infrastruktura je samo jedan od koraka koji moraju da se sprovedu u okviru inicijative "Zeleni koridori", koji treba da zažive i sa zemljama EU.
Zeleni koridori - inicijativa regionalnih privrednih komora za ubrzanje protoka robe i usluga - otvoreni su 2020. godine na određenim prelazima u okviru inicijative Otvorenog Balkana.
Od početka primene ušteđeno je 20 godina čekanja na prelazima – to nije dovoljno, saglasni su čelnici privreda Zapadnog Balkana i potrebno je da se implementacija zelenih koridora proširi ka zemljama Evropske unije.
"Kroz Srbiju prolazi najvažniji koridor, najveća je naša trgovinska razmena, najveći broj direktnih investicija je lociran u našoj zemlji. Tako da mi moramo da nađemo rešenje. Sa Mađarima smo potpisali jedan memorandum, gde smo ušli u proces implementacije i integracije naših carinskih službi i drugih pograničnih službi“, navodi Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine.
Horgoš, Batrovci, Prešavo i Dimitrovgrad – najvažniji su granični prelazi sa prolaskom najvećeg obima dobara, ali su neophodna administrativna olakšanja.
Uprava carine početkom godine uvela je novi kompjuterizovani tranzitni sistem - fazu 5, koji omogućava razmenu informacija u tranzitu sa državama članicama EU. Značajan doprinos ubrzanju protoka je integracija sistema CEED, koji funkcioniše gotovo 14 godina.
"Mi dobijamo podatke o pošiljci koja još nije dopremljena u Srbiju. On omogućava pre svega da se određene robe izaberu kao prioritetne robe, znači da se ubrza prelazak državne granice“, objašnjava Nataša Mirković, pomoćnik direktora Uprave carine.
"Uska grla" na graničnim prelazima u fokusu EU
Uspostavljanje "zelenih koridora“ neophodno je za smanjenje vremena čekanja na granicama. Rezultat je, prema upućenima, ekonomski napredak celog regiona.
"Unutar EU svi su svesni da su granični prelazi uska grla koja treba da se reše, postoji političko razumevanje, a takođe i tehničko. Ovo bi trebalo da bude prioritet, tako da smo u ovom trenutku svi fokusirani na to“, kaže Matej Zakonjšek iz Transportne zajednice.
Ministar Momirović napominje da u Evropskoj uniji imaju svoja pravila.
"Granice, u ovom slučaju naše i mađarske, su granice Evropske unije, granice Šengen zone. I oni su postavili dosta striktna ograničenja, praktično ih je iz mnogo aspekata nemoguće prevazići na bilateralnom osnovu“, napominje Momirović.
Region bi mogao da uštedi do 165 miliona evra
U prvoj godini "zelenih koridora“ na Zapadnom Balkanu bilo je više od 600.000 prioritetnih prolazaka kamiona. Olakšanom administracijom, umrežavanjem, koordinacijom, region bi u petogodišnjem periodu mogao da uštedi do 165 miliona evra.
"Treba da budemo svesni da je to veoma komleksan problem, potrebno je da se spoje različiti organi vlasti, ministarstvo finansija, carina, policija, prevoznici s jedne strane, potom to umrežiti sa istim organima sa druge strane“, ističe Matej Zakonjšek.
Slavica Savčić, državna sekretarka u Ministarstvu finansija, naglašava da je potrebna jaka infrastruktura, prilazni putevi, parkinzi. "Radi se intenzivno na tome, država je dosta toga uložila. Moramo da pojačamo informacione sisteme“, dodaje Savčić.
Prema podacima Svetske banke iz 2023. godine, kamioni godišnje provedu ukupno 26 miliona sati u čekanju na svim prelazima između Zapadnog Balkana i EU. Zeleni koridori bi vreme čekanja smanjili za najmanje 30 odsto.
Коментари