Svetska banka: Očekuje se da Srbija ostvari ekonomski rast po stopi od četiri odsto na srednji rok
Svetska banka očekuje da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok, i to prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama, rečeno je danas na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, koji sadrži analize ekonomske i socijalne situacije i izglede za ekonomski rast, ocenjeno je na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.
Viši makroekonomista za Srbiju Lazar Šestović rekao je da Svetska Banka za 2024. predviđa rast po međugodišnjoj stopi od 3,8 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto i to zahvaljujući neočekivano dobrim rezultatima sektora građevinarstva i usluga u prvoj polovini godine.
Prema očekivanjima Svetske banke, u Srbiji će inflacija postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja Narodna banka Srbije, odnosno procene su da će biti ispod četiri odsto.
Istaknuto je i da se trenutno predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. godine u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture.
Privredni rast, sve veći izlazak iz siromaštva
Navedeno je i da će nastavak privrednog rasta doprineti izlasku sve većeg broja građana Srbije iz siromaštva. Međutim, prema procenama SB, preostali siromašni građani sve više su koncentrisani u kategorijama penzionera, dugoročno nezaposlenih i onih koji su u potpunosti izvan radne snage, pa shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi neposredni kanali postaće neophodni za nastavaksmanjenja stope siromaštva.
Šestović je naveo i da se ozbiljna suša koja je ovog leta pogodila Srbiju značajno negativno odrazila na poljoprivredu, što kako ističe može dovesti do snižavanja projektovanog BDP-a za ovu godinu.
Na strani rashoda, prema rečima Šestovića potrošnja investicije bili su glavni pokretači rasta u prvoj polovini 2024, dok je neto izvoz ostvario negativan doprinos.
Negativan doprinos neto izvoza
"Potrošnja je počela da se oporavlja zbog neprekidnog povećanja prihoda kao i stabilnog silaznog trenda inflacije. Kako bi se smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i sa njom povezanoj prehrambenoj industriji, Srbija mora da usvoji javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora u sprovođenju tih mera", rekao je Šestović
Kazao je i da se na srednji rok, prema osnovnom scenariju, očekuje rast privrede Srbije po stopi od oko četiri odsto naglašavajući da su uz ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera, potrebne i strukturne reforme kako bi se ubrzao rast u kome će vodeću ulogu igrati privatni sektor.
Dodaje i da je neto izvoz ostvario negativan doprinos rastu usled neočekivano niskog povećanja izvoza zbog slabije eksterne tražnje, dok je uvoz ostao na visokom nivou što se delom može objasniti povećanim investicijama.
Коментари