Predsednik Fiskalnog saveta: Stabilnost finansija nije ugrožena, ali su troškovi zaduživanja visoki

Blagoje Paunović navodi da su prihodi i rashodi kredibilno budžetirani, ali da su prihodi mogli biti i veći od projektovanih.

"Prema našim procenama, to bi moglo da bude oko 0,2 odsto BDP-a, a isto važi i za rashode koji bi mogli biti nešto niži. Neki od njih možda se neće ni izvršiti, tako da je naša procena da oni mogu biti i nešto niži otprilike za 0,3 do 0,4 BDP-a", rekao je Paunović.

Paunović navodi da se ne ugrožava makroekonomska stabilnost i da nije ugrožena fiskalna stabilnost, ali savetuje povećanu opreznost.

"Pojačana opreznost treba da bude činjenica da se ovim rebalansom budžeta povećava fisklani deficit sa 2,2 na 2,9 odsto učešća u BDP-u, i to će posledično uticati na smanjenje javnog duga. Fiskalni savet smatra da je propuštena prilika da se još više smanji javni dug zemlje", istakao je Paunović.

Povećanje fiskalnog deficita na 2,9 odsto udela u BDP-u najvećim delom dolazi zbog povećenih ulaganja, odnosno trošenja za Ekspo, za "rafale" i druge kapitalne investicije.

To je politika koju vlada odnosno Ministarstvo finansija već duže vreme vodi i od koje, kako najavljuju, neće odustati.

Kapitalne investicije trenutno su najviše u istoriji od 7,9 odsto BDP-a, ali Fiskalni savet je skeptičan prema tome.

"Mi samo ukazujemo na potrebu većeg opreza. Sama činjenica da su kapitalni izdaci Republike jako veliki, oni učestvuju sa 6,9 odsto u BDP-u, a čak osam odsto, ako se posmatraju kapitalne investicije opšte države, govori da je to zaista istorijski nivo javnih investicija u našoj zemlji", objasnio je Paunović.

Visok nivo javnih investicija dodatno aktuelizuje problem veće transparentnosti javnih projekata.

"Javnost treba da bude obaveštena, stručna i šira javnost, o tim projektima. To znači da iza njih treba da stoje odgovarajuće studije, to su analize troškova i koristi, jer će takve analize pre svega doprineti boljoj selekciji projekata", rekao je Paunović.