Oko: Dva jajeta, najbolja cena i najveće marže

Ministar trgovine Tomislav Momirović kaže da je cilj akcije "Najbolja cena" da se građanima u periodu povećanih izdataka na početku školske godine dâ konkretna podrška.

Navodi da je reč o 81 grupi proizvoda i da je akcijom obuhvaćeno više od 2.500 objekata na teritoriji Srbije.

Sa druge strane, na konstataciju da akcijom nisu obuhvaćene najsiromašnije opštine poput Bojnika, Preševa, Crne Trave, Blaca, Momirović kaže da se radi na tome da se uključe male opštine i trgovci, ali da Vlada ne može to na silu da učini.

Momirović tvrdi da je akcijom pokriveno 98 odsto teritorije, zasad je nema u šest opština.

Prema njegovim rečima, za državu je izazov da te opštine uključi u akciju "Najbolja cena".

"Radimo na tome, nije jednostavno obezbediti i logistiku, obezbediti da ljudi imaju snabdevenost po najnižim cenama na teritoriji cele države i uključivati nove igrače", kaže Momirović.

Ministar o izjavi da se dan može preživeti sa dva jajeta

Ponovio je da je akcijom zamišljeno da građani u septembru i oktobru dobiju mogućnost da uštede deset, petnaest ili dvadeset hiljada dinara.

Na pitanje da li je mislio na nojevo jaja kada je pre neki dan izjavio da sa dva jajeta može da se preživi dan, Momirović je odgovorio da je to skretanje pažnje sa akcije i da ne misli tako, da je to samo bio deo razgovora.

Kako je dodao, cena od 11 ili 12 dinara za jaje je veoma povoljna, pošto u prodaji ima i onih od 60 dinara.

"Kupovina po najboljoj ceni, kupovina na akciji, kupovina jeftinijeg nije odraz siromašta, nego je odraz odgovornosti", istakao je Momirović.

Goran Petković, profesor Ekonomskog fakuteta, smatra da će akcija doneti neki rezultat ako dođe do svih građana Srbije.

Smatra da bi se mogao preporučiti čitav niz nekih drugih mera koje bi bile efikasnije.

"Ova mera sama po sebi neće prouzrokovati štetu. Ne znam koliko će koristi doneti, ali neće prouzrokovati štetu. To je nešto što trgovci povremeno rade, i oni sami. Kad uđete u neke supermarkete, vi ćete videti da je ova akcija dosta diskretna u odnosu na akcije koje maloprodavci preduzimaju", dodaje Petković.

Na opasku kako bi neki trgovinski lanac smeo da odbije akciju države, ministar trgovine naglašava da je u tržišnoj privredi potrebno da u određenim okolnostima država podrži građane i privreda svoje klijente.

"Mislim da je ovo vin-vin situacija. Nije poenta da neko izgubi ili vrši pritisak. Poenta je da svi pokažemo malo odgovornosti, da ljudima omogućimo da u ovim okolnostima uštede", dodaje Momirović.

Akcija ili dogovorna ekonomija?

Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta, smatra da čitava akcija sa jedne strane može biti opravdana dok sa druge smatra da postoji problem u tumačenju kako je do tih cena došlo.

Prema njenim rečima, budući da je sigurno bilo razgovora koji su vođeni između države i predstavnika privrednih subjekata kako bi se akcija i ostvarila da joj sve to liči na ono što se u prošlosti zvalo dogovorna ekonomija.

Dodaje da to sigurno ne vodi ka dugoročno dobrim rezultatima i efektima koji su vezani za poboljšanje životnog standarda stanovništva.

"Ta najniža cena pojedinih artikala dovela je do toga da biramo taj proizvod u našoj potrošačkoj korpi. Ja s tim imam veliki problem, budući da najugrženijim slojevima stanovništva treba prići na potpuno drugačiji način i rešavati taj problem korišćenjem mera socijalne, a ne ekonomske politike", kaže Žaklina Stojanović.

Napominje da će se dugoročno to odraziti na pogošanje pozicije potrošača.

Momirović odbacuje optužbe za dogovornu ekonomiju jer, kako kaže, država stimuliše a ne određuje konkurenciju. "Stimulišemo da trgovinski lanci u određenoj grupi proizvoda stave jedan artikal na akciju. Ne insistiramo", dodaje ministar trgovine.

O domaćem mleku skupljem nego u regionu

Na pitanje zašto je hrana koja se proizvodi u Srbiji skuplja ovde nego u zemljama regiona, kao na primeru mleka "moja kravica", Momirović kaže da je, prema njegovim podacima, 20 odsto jeftinije nego u Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Nižu cenu tog istog mleka u Bosni i Hercegovini, Momirović tumači kao "izuzetak."

Žaklina Stojanović ukazuje na to da su prosečne cene hrane u Srbiju u nivou sa onima u EU.

"Ali ako posmatramo debljinu našeg novčanika, odnosno novce kojima mi raspolažemo, videćemo da smo mi u daleko goroj poziciji. I više od dva puta je niže primanje našeg prosečnog domaćinstva u odnosu na domaćinstvo u EU. Ako imamo u vidu da u EU, u ukupnoj strukturi potrošnje, hrana i bezalkoholna pića učestvuju u proseku sa 17 odsto, a kod nas blizu 40, to će vam govoriti o težini situacije u kojoj se nalaze naši potrošači", naglašava dekanka Ekonomskog fakulteta.

Neefikasna poljoprivreda i sektor prerade hrane

Ističe problem koji se tiče neefikasne primarne poljoprivredne proizvodnje i da tu leži problem visokih cena.

"Iza primarnih poljoprivrednih proizvođača sledi sektor prerade i sektor prerade je izrazito neefikasan, tu se suočavamo i sa problemom neadekvatne tržešne strukture što se prebacuje kroz lanac snabdevanja hranom do finalnog potrošača", kaže Žaklina Stojanović.

Tu su, kako dodaje, i trgovinske marže, i da neefikasnost celog lanca snabdevanja hranom plaća finalni potrošač.

Pored izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije koju stručna javnost iščekuje, profesor Goran Petković naglasio je da je potrebno udarditi analizu u oblasti maloprodaje kao i analize u nekim drugim sektorima privrede.

"Kontroverzno pitanje marže i ko zarađuje u tom lancu, videćete ako pogledate bilanse uspeha različitih učesnika u proizvodnji, preradi i prodaji nekog proizvoda kao što je mleko ili mesne prerađevine", ističe Petković.

Celu emisiju Oko možete pogledati u videu na početku teksta.