Vlada Japana sa privatnim kompanijama gradi fabriku čipova od 32 milijarde dolara

Na ostrvu Hokaidu mlada japanska kompanija "Rapidus" gradi postrojenje za izradu najsavremenijih čipova, koje će po sadašnjem valutnom kursu, očekuje se, koštati čitavih 32,4 milijardi dolara. (Po kursu koji je važio u trenutku kada je najavljena izgradnja fabrike prošle godine, ona je koštala čak 37 milijardi američkih dolara).

Fabrike čipova generalno su vrlo skupe i koštaju najmanje pet do sedam milijardi dolara, dok veća i složenija postrojenja dostižu i po 12 i 15 milijardi. Japanska fabrika, međutim, daleko će nadmašiti i te divovske troškove.

"Rapidus" planira da u fabrici u mestu Ćitose na Hokaidu 2027. godine počne proizvodnju logičkih čipova čija su kola promera samo dva nanometra. Reč je o najsavremenijim poluprovodnicima koje do sada niko nije proizveo i koji će omogućiti funkcionisanje najmoćnijih kompjutera i servera.

Promer od dva nanometra je i na samoj granici onoga što je u ovom trenutku fizički moguće i dalja minijaturizacija kola na čipovima bi zahtevala primenu potpuno nove tehnologije.

Cilj japanske države i privrede

Japan je osamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući kompanijama kao što su "Tošiba", "NEC", "Hitači" ili "Šarp", proizvodio više od polovine svih čipova na svetu, ali je nakon pritiska iz SAD, pristao na smanjenje proizvodnje i uvoz tuđih čipova. Nakon toga je počeo da oslanja najpre na južnokorejske, a onda i tajvanske kompanije, koje su poslednjih decenija, uz američke, postale dominante na svetskom tržištu poluprovodnika.

Izgradnjom fabrike na Hokaidu, kao i privlačenjem najvećeg svetskog proizvođača čipova tajvanskog "TSMC" da otvori dva postrojenja za proizvodnju poluprovodnika u gradu Kumamoto na ostrvu Kjušu, Japanci sada priželjkuju da naprave veliki tehnološki iskorak, pošto njihove kompanije već izvesno vreme znatno zaostaju za stranim konkurentima budući da prave samo čipove inferiorne moći promera od čak 40 nanometara i drže jedva oko deset procenata svetskog tržišta.

Inače, jedna od novih tajvanskih fabrika u Kumamotu praviće čipove promera između 12 i 28 nanometara, dok će druga biti znatno naprednija, jer će se u njoj izrađivati moćniji čipovi promera šest nanometara.

Osim tog tehnološkog skoka, koji bi im omogućio i proizvodnju naprednih kompjutera, servera, i kvalitetnijih pametnih telefona i automobila, japanska vlada i privreda takođe nameravaju da ulaganjima u industriju najsavremenijih poluprovodnika zaštite sebe i od posledica eventualnog sukoba u Tajvanskom moreuzu, koji bi nesumnjivo presekao uvoz čipova s tog pacifičkog ostrva.

"Porođajne" muke

"Rapidus", kao potpuno domaća kompanija koja ima ambicije da pravi poluprovodnike razmere samo dva nanometra, ima posebnu važnost za japansku privredu.

On se, međutim, suočava sa ozbiljnom finansijskom preprekom u svom naporu da se probije na sam vrh industrije poluprovodnika.

Investicija potrebna da njegova fabrika na Hokaidu proradi toliko je velika da on do sada nije uspeo da prikupi potrebni kapital.

Naime, nekoliko privatnih kompanija lidera japanske industrije, kao što su "Tojota" i "Soni", oformili su fond za finansiranje izgradnje postrojenja "Rapidusa", a i vlada mu je pružila subvencije, no taj doprinos se do sada ukupno sveo na protivvrednost od samo nekoliko milijardi dolara.

S druge strane, velike banke su redom odbile da pruže zajam "Rapidusu" (osnovan u avgustu 2022), jer on prosto nema nikakve rezultate u prošlosti, te postoji sumnja u vezi toga da li će biti u mogućnosti da razvije potrebnu mrežu mušterija za svoje proizvode.

Zato je toj kompaniji potrebna dalja, veća pomoć vlade. Japanski premijer Kišida je 24. jula posetio gradilište na Hokaidu, gde je obećao da će vlada izdati državne garancije za tu "Rapidus".

One će podstaći banke da odreše kesu i uključe se u finansiranje jednog od najvećih pojedinačnih projekta u istoriji države. Jasno je i da će vlada nastaviti s postupnim davanjem subvencija za igradnju fabrike na Hokaidu.