Јапански десетогодишњи план за повратак у врх светске индустрије чипова

Јапанско Министарство економије, трговине и индустрије прошле године је формулисало десетогодишњи план којим се жели повратити водећа позиција Земље излазећег сунца у светској индустрији полупроводника.

Јапан је био светски лидер у производњи чипова осамдесетих година, када је његова електронска индустрија цветала. На његове произвођаче, као што су "Хитачи", "Тошиба", "Сони", "НЕЦ" или "Фуџицу", у то време је отпадало око 50 процената укупне светске продукције полупроводника.

Од деведесетих наовамо, међутим, та далекоисточна земљи константно губи удео у светском тржишту чипова, и сада њена производња тих важних компоненти чини тек десетак процената глобалне продукције.

У последње три деценије јапанска предузећа препустила су иницијативу најпре америчким компанијама, а онда и јужнокорејским, тајванским и кинеским. У томе је не малу улогу имао притисак америчке владе у другој половини осамдесетих да острвска царевина у већој мери отвори своје тржиште за стране полупроводнике, након чега су се јапански произвођачи електронике знатно више окренули куповини америчких и јужнокорејских чипова.

Такође, Јапан је закаснио када су питању иновације у информационим технологијама и електронској индустрији, за шта су најочигледнији примери примат у развоју интернета, компјутерског софтвера, чипова и паметних телефона, које су најпре остварили амерички "Јаху", "Гугл", "Мајкрософт", "Епл" и "Интел", а онда и јужнокорејски "Самсунг електроникс", тајвански "ТСМЦ" и други.

Мада јапанска предузећа, као што су "Токио електрон" и "Шинецу", и данас држе велики удео на светском тржишту у производњи опреме потребне за израду чипова, саме полупроводнике готово да више и не производе. Изузетак је компанија "Киоксија", произвођач меморијских чипова, која је недавно оформљена издвајањем из финансијски посрнуле групе "Тошиба", као један од њених ретких економски здравих конституената.

Стратегија јапанске владе

Основни циљ плана владе у Токију је обезбедити производњу чипова унутар земље, односно, умањити ослањање на увоз.

Један сегмент тог плана је привлачење страних компанија да инвестирају у Јапан, што је већ учињено, будући да је највећи светски произвођач чипова по наруџби тајвански "ТСМЦ" већ почео изградњу фабрике у граду Кумамото, на југу далекоисточне царевине. То постројење би требало да почне са радом наредне године, а јапанска влада ће пружити субвенције за његово успостављање у висини од чак три и по милијарде долара.

Његов значај је посебно у томе што Јапан, иако технолошки врло напредна земља, у овом тренутку не поседује сопствену фабрику логичких чипова.

Још један стуб владине стратегије је подизање сопствених компанија и развој најнапреднијих логичких чипова с транзисторским колима промера од само два нанометра, па и мање, у сарадњи са Американцима (У овом тренутку, најсофистициранији чипови на свету су размере од три нанометра).

Прошле године у Јапану је основана нова компаније по имену "Рапидус", која ће, пишу јапански медији, од владе добити готово десетину поменутог буџета од 75 милијарди долара и сарађивати са америчким "ИБМ-ом" на развоју чипова размере од два нанометра.

"Рапидус" би у наредних десет година, ослањајући се и на велика улагања из домаћег приватног сектора, требало да улије око 37 милијарди долара у развој и производњу најнапреднијих чипова. Америчка компанија ће одиграти суштинску улогу у том пројекту, јер Јапан тренутно не поседује знање потребно за развој таквих чипова.

Трећи елемент у плану јапанске владе је даље унапређење домаће производње опреме за и материјала за израду чипова.

Када су финансије у питању, план предвиђа да држава и приватници у индустрију полупроводникa уложе око десет билиона јена (по садашњем курсу, око 75 милијарди долара).

Што се тиче приватног сектора, сада је већ извесно да велике своте новца намеравају да издвоје гиганти јапанске економије, као што су водећи произвођач аутомобила "Тојота" или лидери у сектору телекомуникација компаније "НТТ" и "Софтбанк".

Геополитика и безбедност као битни мотиви

У последње три деценије важан тренд у међународној трговини је била глобализација, односно, либерализација националних тржишта и продубљивање економских веза између земаља како би се остварили максимално исплатив, рационалан и ефикасан систем снабдевања и економски раст.

То је, између осталог, подразумевало измештање производње електронских компоненти и уређаја из развијених земаља у државе као што је Кина, које поседују мноштво јефтине радне снаге, и увоз чипова с Тајвана, где су трошкови производње такође осетно нижи него у Јапану или САД.

Међутим, војнополитичка затегнутост између Тајвана и матице Кине, те свеопште заоштравање ривалитета између Вашингтона и Пекинга последњих година снажно сугеришу да започиње доба неповерења и блоковских подела, у којем снабдевање чиповима и другим стратешким производима из иностранства постаје све несигурније.

"Економско раздвајање" је стратегија Вашингтона мотивисана страховањем да би растућа економска, политичка и војна моћ Пекинга могла да поткопа глобалну доминацију САД и њених савезника.

Њен геополитички циљ је да се такав сценарио спречи успоравањем технолошког и економског развоја Кине и смањивањем зависности од њеног тржишта.

Та стратегија се огледа, између осталог, и у закону донетом у октобру прошле године у САД који настоји да ускрати продају софистицираних чипова најмногољуднијој земљи света, увођењем санкција против свих економских субјеката, укључујући ту и стране, који Кини продају или преносе знања о америчким патентима који се налазе у основи свих чипова данашњице.

Суочен са опасношћу да би евентуални војни сукоб на Тајвану могао да пресече снабдевање чиповима и притиском Вашингтона да усвоји политику економског раздвајања од Кине, Токио је морао да формулише сопствени план за освајање производње (најсавременијих) чипова како би обезбедио нормално и од Кине и Тајвана релативно независно функционисање своје економије. У том смислу, производња напредних чипова је безбедносни императив за Токио.

Врло тежак задатак

Реализација тог плана, међутим, захтева херкуловске напоре. Чипови су ноторно тешки за производњу јер захтевају овладавање више од стотину технологија, око 2.000 различитих материјала и дугогодишњу обуку инжењера.

Што је мањи размак између кола, чип је моћнији, а управо је минијатуризација оно што је посебно технолошки изазовно. Јапанске компаније у овом тренутку поседују технологију која омогућава производњу чипова промера од 40 нанометара, у поређењу са Тајваном и Јужном Корејом који су ове године започели продукцију тих "силиконских мозгова" од само три нанометра.

Ипак, јапанска држава и стручњаци се надају да, пошто је за производњу чипова с промером од два нанометра и мање, потребна измена у дизајну структуре тих компоненти и увођење нових технологија, сада добар тренутак да земља ухвати прикључак у трци за израду најсофистициранијих чипова.

Још једну тешкоћу у овом тренутку представља пад потражње за електронским уређајима, као што су рачунари и мобилни телефони. Услед пандемије, две пуне године грађани широм света били су присиљени да се затворе у куће и раде из свог дома, због чега је нагло порасла потражња за компјутерима и самим тим и чиповима.

Међутим, након тог скока у 2020. и 2021, када су многе компаније направиле и знатне залихе чипова, у 2022. је дошло до корекције тржишта, односно, успоравања потражње за рачунарима и паметним телефонима.

Даљем паду продаје допринела је штедња, односно смањивање потрошње домаћинстава због инфлације изазване штампањем новца током пандемије и поремећаја на светском тржишту енергената и хране који су настали услед рата у Украјини и санкција Запада против Русије.

Улагање које се исплати

Међутим, с друге стране, у аутомобилској индустрији, где вртоглаво расте број електричних возила која захтевају више чипова него она са моторима на унутрашње сагоревање, и даље влада несташица чипова, што и јесте мотив за фабрике аутомобила у Јапану да уложе пуно новца у план владе за ревитализацију индустрије полупроводника.

Наиме, аутомобили са бензинским или дизел мотором у себи садрже чипове вредне просечно око 550 америчких долара, док се у електрична возила уграђују чипови вредни око 1.600 зелених новчаница.

Још један сектор у којем се и даље тражи пуно чипова су Интернет ствари (ИоТ, Internet of Things) – "повезани" и "паметни" кућни уређаји.

Осим тога, упркос тренутном успоравању продаје, компјутери и паметни телефони остају витални, незаобилазни артикли савременог живота.

Зато, на средњи и дужи рок колосално улагање и обимни напори за освајање технологија у производњи чипова несумњиво, поред безбедносног, имају и врло добро економско оправдање.