Posledice zabrane ulaska srpske robe na KiM – gubici veći od 200 miliona evra

Pre godinu dana Priština je zabranila ulazak srpske robe na KiM. Od tada nema namirnica, lekova i štampe iz centralne Srbije. Gubitak privrede, procenjuje se, više je od 200 miliona evra. Smenjivali su se pozivi Beograda da se ukine zabrana, i pozivi međunarodne zajednice da se poštuju ranije potpisani sporazumi, ali je rezultat izostao.

Na Kosovu i Metohiji prodavnice su pune, ali nema robe na koju su građani navikli. Godinu dana od zabrane plasmana srpskih proizvoda, potrošači na KiM kažu da sve plaćaju skuplje i da im nedostaje kvalitet prepoznatljivih domaćih brendova.

Olivera Maksimović, trgovac u Gračanici, kaže za RTS da je pre ukidanja srpske robe ovde bilo oko 50 odsto robe iz Srbije.

"Vidite da je prodavnica puna – ima robe iz Severne Makedonije, Vosne i Hercegovine i Hrvatske, ali srpske nema", ukazuje Maksimovićeva.

Ukazuje i kako reaguju kupci.

"U početku je bilo – pa zašto nema, ali sada smo se svi privikli. A što se građana tiče, mislim da oko 80 odsto Srba ide za Srbiju svaki vikend kupuju robu u Srbiji", objašnjava sagovornica.

Direktna šteta veća od 200 miliona evra

Godišnji bilans zabrane plasmana robe meri se samo gubicima.

U minusu su svi, ocena je stručnjaka, a osim potrošača najviše trpe srpske kompanije. Direktna šteta se procenjuje na 216 miliona evra.

Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije navodi da posledica toga jeste poljuljano poverenje privrednika s obe strane.

"Troškovi su veliki, direktno je oko 200 miliona štete zbog neplasirane robe do aprila (2024. godine), a indirektni troškovi su mnogo veći, jer kada prekidate saradnju, tražite nova tržišta i partnere. To traje i ne možete se lako preorijentisati", kaže Đurđević.

Politička uloga ekonomskih mera

Potpuna zabrana koja je na snazi od prošle godine, ubrzo je zamenjena drugom merom – na KiM mogu sirovine, ali ne gotovi proizvodi.

Otuda privrednici u odluci Prištine ne vide ekonomsku, već političku logiku.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini smatra su u celom procesu ekonomski svi izgubili, a politički još više, jer dijalog ne može da dođe do kraja.

"Privreda trpi, a mi imamo i sankcije zbog dijaloga, tako da mi uvozimo robu iz Srbije, i to samo ono što ne možemo da nađemo nigde", tvrdi Šahini.

Petković: Kurtijev potez je etničko čišćenje

Zabrana srpske robe usledila je kao odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca, za koje je Beograd tvrdio da su ušli na teritoriju centralne Srbije, a Priština da su kidnapovani na teritoriji KiM.

Potez Aljbina Kurtija direktor Kancelarije za KIM Petar Petković, i tada i sada, vidi kao etničko čišćenje Srba.

"Reč je o najdrastičnijem kršenju ljudskih prava Srba na KIM sa ciljem njihovog proterivanja. Nepojmljivo da se na takav način ruše ljudska prava usred Evrope", primećuje Petković.

Ističe da se za godinu dana, sem srpske strane, niko iz međunarodne zajednice nije oglasio i reagovao, iako je Beograd uputio na desetine poziva.

(Ne)reagovanje međunarodne zajednice

Međunarodna zajednica u nepromenjenom tonu poziva obe strane na odgovornost. To potvrđuje i portparol Evorpske unije Peter Stano.

"Stav EU je da bi obe strane, šta god da rade, trebalo da se drže dogovora postignutih u okviru dijaloga i trebalo bi da spreče, ili da se uzdrže, od koraka koji nisu koordinisani i koji su jednostrani. Takođe, trebalo bi da se usredsrede u svemu što rade na primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova", naglašava Stano.

Sa druge strane, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, reagujući na izjavu portparola EU, kaže da tako u praksi izgleda politika dvostrukih aršina.

"Tako su narušene temljne vrednosti EU", zaključuje Petković.