Cena pšenice na svetskim berzama raste – hoće li biti zarade za proizvođače u Srbiji ove godine

Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka, trebalo bi da krene već naredne nedelje.

Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast.

"Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici, da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko šest tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje nego pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu“, navodi Đorđe Miletin, poljoprivrednik iz Torka.

Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a. Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou, i ove godine imati ozbiljan gubitak.

Da se usaglase svetske cene sa našom produktnom berzom

"Ulaganja u prethodnoj sezoni su bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko pet tona, tako da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica, ne možemo da kažemo tačno dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate pet tona ili tri i po tone po hektaru“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

Kao i sve ratare, raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su se proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.

"Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute“, dodaje ovaj ratar.

Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.

"Tačno se zna kako se računa cena pšenice. Koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine“, kaže Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

"Ove godine je pšenica bila ispod 20 dinara. Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi, potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu“, dodaje naš sagovornik.

Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.

Geopolitički uticaj

"Prema našoj kalkulaciji, proizvodna cena pšenice je 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru. To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Na evropskim berzama pšenica je dostigla godišnji maksimum. Ukoliko bi se gledao samo očekivani obim svetske proizvodnje hlebnog zrna za ovu godinu, prostora za dalji rast cene svakako ima. Međutim, na nju utiču i drugi faktori.

"Šteta od niskih temperatura u delu Rusije i Ukrajine, kao i dugotrajni sušni periodi u delu Evrope i Afrike, uslovili su niže prinose od planiranih. To će svakako delovati na povećanu tražnju pšenice, a verovatno i na njenu višu cenu od sadašnje. Pored obima proizvodnje, svedoci smo da ukupna društveno-ekonomska i geopolitička situacija u poslednjim godinama ima visok uticaj na kretanja i poremećaje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi, što se sve reflektuje i na domaće tržište i značajno otežava projekcije u vezi sa očekivanim tokovima prometa i visinom cena robe”, objašnjava naša sagovornica.

Proizvođači opterećeni starim dugovima

Proizvođači koji su imali prosečne prinose ili prinose ispod proseka su u velikim gubicima drugu godinu zaredom. Međutim, i proizvođači sa višim prinosima pšenice od proseka bili su u gubitku od prošlogodišnje proizvodnje, imajući u vidu tržišne cene pšenice od prethodne žetve do danas.

"Već u 2023. površine pod pšenicom bile su manje nego 2022, a svakako da konstantni gubici ne stimulišu proizvođače da povećaju setvu pšenice. Ova žitarica će se sejati zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti proizvodnje, i to u meri u kojoj bude neophodno”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Nestorov Bizonj.

Mnogi proizvođači opterećeni su dugovanjima iz prethodnog perioda, što će ih primorati da prodaju bar deo ovogodišnjeg roda posle žetve.

Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo da država pomogne poljoprivrednicima i zadrugama obezbeđenjem subvencionisanih kamatnih stopa na kredite i to sa kamatama od najviše jedan ili dva posto, kao i da donese i sprovede ranije obećanu uredbu za subvencionisanje troškova repromaterijala. Na taj način obezbedilo bi se pokriće dela troškova proizvodnje, a indirektno bi se proizvođačima omogućilo da odluče da li da prodaju pšenicu posle žetve ili da čekaju više cene.