Rajaković: Za Srbiju važno da se otvori za razvoj nuklearne energije

Posle ovonedeljne posete kineskog predsednika, Srbija je sa kineskim partnerima već pokrenula projekte u solarnoj energiji. I Francuska i Mađarska saopštile su da sa Kinom produbljuju saradnju u oblasti zelene energije, a posebno razvoja civilne nuklearne energije. Nuklearna energija i dalje veoma značajna, za Srbiju bitno da se otvori za to - i naučno i praktički, kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže da projekti Kine sa Srbijom, ali i Mađarskom i Francuskom, velikom nuklearnom silom, ukazuju na to da je nuklearna opcija i dalje vrlo aktuelna tema i da se tokovi nuklearnog goriva mogu preusmeravati.

“Nama je dobro poznato u energetici da iz nuklearnih elektrana mi danas dobijamo značajan deo, negde oko jedne šestine ukupno proizvedene električne energije u svetu. Dakle, ovo pokazuje da je energetika u fokusu velikih sila, da u okviru rešavanja energetskih pitanja nuklearna energetika i dalje ima veoma značajno mesto“, rekao je profesor Rajaković.

To što je i Srbija najavila razvoj nuklearne energije i ukidanje moratorijuma, značajno je, kaže, jer je Srbija, posle Černobiljske tragedije 1968., zaostala u toj oblasti.

“Bitno je da se ta oblast otvori i u naučnom i u stručnom smeru, a možda i u ovom smeru - da se nuklearna energija koristi. Mi znamo koje su prednosti, ali znamo i koje su slabosti tog sektora. Prednosti su aspekti eksploatacije nuklearnih elektrana - da su one izuzetno komforne u smislu da tokom cele godine mogu da daju istu snagu na svom izlazu. To je ključna prednost. A slabosti su zavisnost od isporučujuće tehnologije, zavisnost od isporučujućeg goriva, zatim strah, bezbednosni strah koji je još uvek prisutan i konačno na kraju pitanje šta sa radioaktivnim otpadom“, rekao je Rajaković.

Ističe da Srbija mora vrlo ozbiljno da se opredeli po tim pitanjima, ali da odluku ne mora da donese odmah.

“Možemo sačekati da vidimo šta će se sa tehnologijama dešavati, tehnologijama obnovljivih izvora, tehnologijama fuzije. Ali svakako moramo razvijati tu nauku“, rekao je profesor.

Rok za dekarbonizaciju nije realana

Govoreći o dogovoru Grupe 7 da se odreknu uglja u narednih 10 godina, Rajaković kaže da taj rok nije realan, ali da G7 pokazuje ambiciju da se dekarbonizacija uradi što pre.

“Mi smo krenuli, ceo svet je krenuo putem dekarbonizacije. Ugalj je tu ključni element i gašenje termoelektrana na ugalj sigurno je u planovima svih elektroprivreda sveta. Kojom dinamikom i koja je to optimalna brzina kako to uraditi, zaista su otvorena i ozbiljna pitanja. Za neke zemlje 2035. je možda realan rok. Ali i tu imamo izuzeća. Već su Japan i Nemačka tražile da budu izuzete iz toga", rekao je profesor.

I za ostale zemlje koje su zavisne od uglja, kaže, nije realno očekivati da 2035. povuku iz upotrebe termoelektrane na ugalj.

Obnovljiva energija prioritet, koji su realni ciljevi

Rajaković ističe da je prioritet u svetu povećanje kapaciteta obnovljive energije, ali da je ambicionzan cilj da Evropa do 2050. potpuno pređe na zelenu energiju.

“Očekuje se da zaista 2030. godine, po svim procenama relevantnih stručnih krugova, od svih novih proizvodnih kapaciteta električne energije, četiri petine pa i više bude isključivo iz obnovljivih izvora. To znači solar, vetar. I to dominira solar sa više od 50 procenata“, rekao je Rajaković.

Napominje da je Srbija načinila značajne korake ka zelenoj energiji, ali da je neophodno da to ide brže. Ističe i da je od izuzetnog značaja i energetska efikasnost.

“Sa ovakvom potrošnjom energije po glavi stanovnika i sa ovakvom potrošnjom energije za zagrevanje kubnog metra stambenog prostora, mi ne možemo ostvariti tu dekarbonizaciju i tu našu željenu energetiku na pravi način. Moramo udružiti snage i država, i pojedinci, i ustanove, svi koji smo u energetskom sektoru, da dignemo nivo energetske efikasnosti u Srbiji“, poručuje profesor.