Evropske cene nekretnina u Beogradu, najviše dozvola izdato za stambene objekte

Na velikom gradilištu u Surčinu postavljeni su prvi temelji za izložbene hale "Ekspa 2027". Naziru se stubovi i saobraćajnice. U drugom delu planira se izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, za šta je raspisan tender. Građevinarstvo je u ovom trenutku lokomotiva koja vuče privredu.

Prošle godine u BDP-u Srbije učestvovalo je sa 5,5 odsto i najviše doprinelo njegovom rastu.

"Sektor građevinarstva stimuliše i rast drugih delatnosti kao što je izrada građevinskih materijala, elektroopreme, sirovine u građevini, inženjerske usluge, usluge arhitekti, kao i transprot, tako da je njegov doprinos mnogo veći od tih 5,5 odsto“, kaže ekonomista Institut ekonomskih nauka Duško Bodroža.

Većina investicija dolazi kroz velike infrastrukturne projekte stranih kompanija, najviše iz Turske, Kine i Amerike.

Domaće firme ne uspevaju da budu konkurente, pa su uglavnom podizvođači. Udeo građevinarstva u BDP-u bio bi veći kada bi se koristio domaći kapital, kažu stručnjaci.

"Trebalo bi da bude na nivou zemalja istočne ili centralne Evrope, to je 7 ili 7,5 odsto, pa bi zato trebalo forsirati domaću privredu, domaći kapital i domaće investitore“, kaže procenitelj Milić Đoković.

U poslednjih nekoliko godina izgrađeno je 10-tak stambeno-poslovnih kompleksa u Beogradu i sve je brzo rasprodato. U odnosu na gradove u regionu, Beograd je veliko gradilište. U januaru i februaru izdato je više građevinskih dozvola nego u istom periodu prošle godine.

U Srbiji je prošle godine ukupno izdato više od 30 hiljada dozvola. U Hrvatskoj 11 hiljada, a u ostalim državama znatno manje.

Bodroža kaže da smo počeli sa realizacijom projekata i zato sada odskačemo od Hrvatske, a od ostalih zemalja smo ekonomski jača država, imamo više sredstava za investiranje i mogućnosti za ulaganje.

"U ekonomsku svetu Beograd je ciljni grad za mnoge, zato smo mi centar, imamo prednosti mnoge, zato su cene nekretnina evropske. Teško će nas oni stići i nema potrebe da se takmičimo sa regionom, već sa boljima od sebe, Budimpeštom, Bečom, Pragom sa ozbiljnim gradovima“, napomenuo je Đoković.

Najviše građevinskih dozvola izdaje se za stambene objekte.

“Više je dozvola, ali manje stanova, statistika je čudo, znači vi sada imate te manje stambene objekte, nema masovne gradnje još uvek, tipa Novog Beograda od po 20, 30 hiljada stanova, to su manji objekti“, istakao je Đoković.

Međutim, tek se planira izgradnja velikih stambenih naselja. Godine 2023. u infrastrukturne projekte uloženo je tri milijarde evra. Ove godine plan je - 4 milijarde, a u narednih nekoliko godina oko 20 milijardi evra.