Domaće voće i povrće obara cene – kratkoročna finansijska injekcija, kako do dugoročne koristi

Više od trećine mesta u potrošačkoj korpi zauzima hrana, pa je njena cena neraskidivo povezana sa životnim standardom, odnosno inflacijom. Prošlog meseca iznosila je pet odsto.

Lane je u isto vreme bila na 16,2 odsto, pa bi se moglo reći da je rezultat gotovo odličan, iako je rast cena u Srbiji i dalje dvostruko veći nego u evrozoni.

"Cene hrane su doprinele sa gotovo dve trećine smanjenju ukupne inflacije i to je trend koji očekujemo da se nastavi u narednom periodu. Važno je istaći da imamo dva meseca zaredom da su cene hrane čak niže od ukupne inflacije. Primera radi, za mart je ukupna inflacija iznosila pet posto, dok su cene hrane na međugodišnjem nivou rasle za 2,9 posto“, kaže Savo Jakovljević iz NBS.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi da je još niži rast cena u okviru grupe sezonskog povrća.

"Činjenica je da se tržište hrane stabilizovalo i da sada te cene blago rastu, a opet kada pogledate i globalni trend vidite da taj FAO indeks upravo pokazuje da je u padu poslednjih sedam meseci“, dodaje Stanić.

Kratkoročna finansijska injekcija, šta je potrebno za dugoročnu korist

Sa pojavom prvog domaćeg voća i povrća, cene koje su držali uvozni plodovi smanjuju se od 30 do 50 odsto.

Međutim, stručnjaci kažu da je to kratkoročna vitaminska i finansijska injekcija. Za dugoročne benefite po život građana, ali i privredni razvoj, potrebna je kažu – efikasnija prerada.

"Loša je organizovanost kompletno naše prehrambene industrije, jednostavno je mala iskorišćenost kapaciteta, daleko smo od optimuma i jednostavno ta skupa proizvodnja mora negde da se prelije, odnosno preliva se na cenu finalnog proizvoda“, kaže prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Od njive do trpeze – jasno ko ubira profit 

Da bi zajedno sa proizvođačkim cenama padale i maloprodajne cene, stručnjaci kažu, potrebne su niže trgovačke marže.

"Ako gledamo bruto maržu, ona se u Srbiji kreće za važnije supermarkete od 21 do 31 posto, dok markap – nadogradnja na nabavne troškove iznosi čak 44 posto kod najzastupljenijeg hipermarketa. Prosek EU je 22,5 odsto, znači po našoj analizi samo najveći domaći supermarket ima za jedan odsto nižu maržu nego što je prosek EU", kaže prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije.

U vreme kada kilogram žita košta manje od 20 dinara, a kifla 50, jasno je ko ubira profit u lancu od njive do trpeze.

Dobra vest je da stručnjaci očekuju rodnu godinu, loša je da najveću zaradu od izvoza hrane ostvarujemo sa primarnim poljoprivrednim proizvodima koji imaju najnižu dodatu vrednost.