Zbog suše kukuruz i suncokret posejani nikad ranije, kakve će biti posledice

Na vojvođanskim njivama ovih dana uobičajena je slika traktora sa sejalicama. Mnogi poljoprivrednici koji već decenijama proizvode kukuruz kažu da ga ovako rano nikada nisu sejali.

„I moje kolege iz sela i ja žurimo da posejemo kukuruz dok u zemlji ima još koliko toliko vlage. Nema padavina i zemlja je jako suva. Od kada se bavim ovim poslom uvek sam kukuruz sejao oko 25. aprila. Ove godine je sve poranilo, šta će biti do kraja, ne znam. Odlučio sam se za domaće hibride, srednje grupe zrenja“, kaže poljoprivrednik iz Aradca.

Stručnjaci objašnjavaju da je početak setve prethodnih godina zavisio od temperature zemljišta. Ove godine zemlja je već krajem marta imala odgovarajuću temperaturu za ovaj važan posao. Početak setve odredila je količina vlage u zemljištu.

„Proizvođači su krenuli ranije sa pripremom zemljišta i oni koji su odmah nakon pripreme obavili setvu su dobro uradili. Na taj način se setveni sloj nije isušio, jer sa svakim sitnjenjem mi dodatno gubimo vlagu iz zemljišta. Na terenu je sada situacija da je setveni sloj od pet centimetara potpuno suv“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zbog toga proizvođači moraju da povedu računa na kojoj dubini seju kukuruz i da uslovima na parcelama prilagode svoje mašine.

„Trenutno se vlaga nalazi na dubini od oko sedam centimetara. Preporuka je da se seme položi u vlažno zemljište, jer će ta vlaga i temperatura uticati na brzo klijanje i nicanje“, objašnjava naša sagovornica.

Imajući u vidu trenutne vremenske prilike ne čudi što je kod proizvođača prisutna doza straha da će nastupiti period suše, kažu stručnjaci. Kako niko ne može da predvidi da li će takvih nepovoljnih uslova zaista biti, jedino što proizvođači mogu jeste da se na njih prilagode.

„Osim pravilnom dubinom setve, prilagođavanje nepovoljnim uslovima suše se ogleda kroz pravilan izbor hibrida, kako prema agreokološkim uslovima, tako i prema nameni tj. da li je u pitanju žetva zrna, berba u klipu, silaža. Ide se u pravcu biranja hibrida kraće vegetacije, jer upravo ta ranostasnost omogućava hibridu da se bolje prilagođava“, kaže dr Željko Kaitović iz Instituta za kukuruz Zemun polje.

Veoma važna mera je, dodaje, da se smanjuje broj biljaka po jedinici površine. Preporuka je da ide od 62.000 do 65.000 biljaka po hektaru.

„Najoptimalnija mera svakako je navodnjavanje. Ipak, znamo da je to ozbiljna investicija, koja zahteva i vodne resurse i odgovarajuću infrastrukturu“, ističe naš sagovornik.

Pred poljoprivrednim proizvođačima je, ocenjuje, proizvodna godina puna izazova. S jedne strane zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su u skladu sa globalnim klimatskim promenama, a s druge zbog neizvesnosti kada je u pitanju ekonomska opravdanost proizvodnje, ne samo kukuruza, već i drugih ratarskih kultura.