Uljana repica procvetala tri nedelje ranije – da li je to loše

Poljoprivrednik iz Zrenjanina Dragan Raca uljanu repicu proizvodi već 30 godina. Kaže, ne pamti da je imao ovakvu proizvodnu godinu do sada, nikada štetni insekti nisu napadali useve usred zime.

„Mi imamo preko 2.000 hektara uljane repice. Ove godine su već polovinom januara bila položena jaja pipe i tada je počela zaraza, što je sigurno mesec dana ranije nego što je uobičajeno. To se, koliko se ja sećam, nikada nije desilo tokom zimskog perioda”, objašnjava Dragan Raca, poljoprivrednik.

Usev na njegovim parcelama, kaže, za sada dobro izgleda, ali misli da je tome doprinelo to što je bačeno stajsko đubrivo. Kako rast uljane repice zavisi od zbira temperatura, ona se mnogo brže razvila nego što je to uobičajeno.

“Uljana repica je fiziološki starija od 20 do 25 dana. Žetva će, prema sadašnjem vremenu, biti otprilike u drugoj polovini maja. Cvetanje repice obično bude oko 1. maja i prskanje bude jednom protiv sjajnika između 1. i 6. maja. Ove godine mi smo radili tretman već četiri puta. Nikada nije bila ovakva najezda buba i glodara. Ja ne znam šta se ovo dešava. Verovatno je to posledica slabe zime”, navodi naš sagovornik.

Ono što ga brine jeste suša.

“Nivo podzemnih voda je tokom poslenjih 15 dana opao više od četiri metra. U fazi cvetanja i nalivanja zrna, repici treba najviše vlage, a nje nema. Ako u narednih 10-20 dana ne bude bar 30 litara kiše, ja ne znam šta će ona moći da uradi i kako će da nalije zrno”, ističe Raca.

Rano cvetanje uljane repice

Stručnjaci kažu da je uljana repica ove godine procvetala tri nedelje ranije, što je posledica visokih temperatura u prethodnom periodu. Biljke su relativno brzo izašle iz zime i počele naglo da rastu.

“Ovo rano cvetanje je povezano, nažalost, i sa vrlo nepovoljnim uslovima velike suše zemljišta. Nedovoljna vlaga se odrazila i na to da biljke nisu dostigle dovoljnu visinu i da nisu razgranate. Činjenica je da ovakvi uslovi ne pogoduju dovoljnom razvoju cvetova, a što je još bitnije, kasnije fazi nalivanja semena”, objašnjava dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad – instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

“Ako se nastavi ovako sušno vreme sa visokim temperaturama i vetrom koji dodatno isušuje površinski sloj zemljišta, sigurno je da nećemo imati rekordne prinose tj. da genotipovi sorti i hibrida neće moći da ostvare svoj pun genetski potencijal”, kaže naša sagovornica.

I ratari i stručnjaci se nadaju da će se sušni period prekinuti i da će u fazi formiranja i nalivanja zrna biti dovoljno vlage, da će temperature biti blage, bez većih kolebanja i nešto niže nego što su sada.

Zaštita uljane repice

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da se površine pod ovim usevom iz godine u godinu povećavaju. 

“Evidentno je da je usev većim delom zimskog perioda bio aktivan i veoma brzo se ušlo u zaštitu useva, pre svega, od insekata koji su glavni stanovnici uljane repice. To je usev koji je pod stalnom kontrolom. Insekti reaguju na povoljne temperature i zbog toga su se ranije pojavili“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Proizvođače savetuje da obilaze svoje parcele i da prate izveštaje Prognozno-izveštajne službe koja obaveštava o pojavi štetnih organizama i preporučuje mere zaštite.

„Ono što se nadam jeste da će, zahvaljujući lepom vremenu, biti dovoljno korisnih insekata i da će biti dobra oplodnja kod uljane repice“, dodaje naša sagovornica.

Korisni insekti su svakako pčele. I u ovom trenutku jako je važno da ratari poštuju propise i ne koriste preparate za zaštitu bilja, budući da je uljana repica u cvetu.

„Pčelari treba da obiđu atar, okolinu pčelinjaka i da provere čije su njive posejane uljanom repicom. Da se povežu sa ratarima koji treba da krenu ili su već krenuli da rade tretmane protiv štetočina, jer može da dođe do jako velikih problema", kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

"Pčela će izaći šta god da se desi i može da bude velikih trovanja, a to bismo želeli u svakom pogledu da izbegnemo. Uvek postoje dobra rešenja koja će biti i u korist pčelara, a svakako i u korist ratara da sačuvaju svoje useve”, dodaje naš sagovornik. 

Uljana repica je za pčelare koji na nju idu prva paša koja može da donese prinos.

„Inače, prva paša je počela odavno, još u februaru, kada su lešnici procvetali. Paša na uljanoj repici je izuzetno dobra u ovom trenutku, jer pospešuje razvoj pčelinjih zajednica koje će nakon toga ići na bagrem. U svakom slučaju, ko ima uljanu repicu i nema trovanje imaće blagodet od koje će moći posle samo da uživa i da ubira prihode”, dodaje naš sagovornik.

Pčele značajno mogu da povećaju prinose. Podaci pokazuju od 15-20 posto, pa čak i do 80 posto kod maline i višnje. U ratarstvu se pokazalo da na svaka tri zasejana hektara suncokreta, pčele ratara časte četvrtim. Slično je i kod uljane repice.

Za postizanje dobrih prinosa uljane repice jako je važno da u narednom periodu temperature budu barem prosečne, što znači oko 20 stepeni u aprilu i 25 stepeni u maju, kako bi period formiranja i nalivanja semena trajao dovoljno dugo.