Glavni ekonomista Svetske banke: Srbija da se priključi na "evropski voz", uz javna neophodna i privatna ulaganja
Zemlje Zapadnog Balkana po prihodima i kupovnoj moći zaostaju za zemljama Evropske unije. Najveća razvojna mogućnost i prilika za Srbiju je da se priključi na "evropski voz", na evropsku "mašinu za konvergenciju" koja će joj omogućiti da iz zemlje sa srednjim prihodima po glavi stanovnika pređe u višu kategoriju, to je na Kopaonik biznis forumu rekao Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju. Za RTS objašnjava kako se na srpsku ekonomiju odražava globalna kriza i ratovi, ali i anemičnost evropske ekonomije.
Glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Ivailo Izvorski je, u intervjuu za RTS, rekao da Srbija, kao mala zemlja u tranziciji, nikako ne može izbeći ekonomske udare spolja, odnosno polikrize, ali da postoji način da postane otpornija.
"Mala ekonomija je podložna spoljnim udarima sa svih vrsta, kao što smo viđali i ranije: cene energenata, cene hrane, napad Rusije na Ukrajinu, kovid i još mnogo toga. Najbolja politika je izgradnja institucija kako biste bili otporniji i izgradnja fiskalne odbrane od rizika, tako da u krizno vreme možete obezbediti pomoć najsiromašnijima i najugroženijima. Ali nikad nećete moći u potpunosti da izbegnete udare. Pravo pitanje je - kako se prilagoditi, živeti s njima i olakšati pojedincima, preduzećima i vladi", kaže Izvorski.
Kad opisujete ekonomije Zapadnog Balkana obično koristite reč "otporne“. Koliko dugo možemo ostati otporni ako je evropski ekonomski rast anemičan?
- Kad kažemo otporna, mislimo na sposobnost da izdrži udar, da ga upije i iskoristi vladine politike da ga ublaži, kad su u pitanju ljudi i preduzeća, i mogućnost da se raste onda kada drugi to ne mogu. Recimo, prošle godine ekonomija evrozone jedva da je porasla za 0,5 odsto, dok je srpska porasla za 2,5 procenata. To je otpornost.
Ekonomije Zapadnog Balkana su se slično razvijale. Ako evropska ekonomija, u koju Srbija izveze dve trećine od ukupnog izvoza, nastavi da napreduje veoma sporo, vašoj zemlji će biti veoma teško da nastavi svoj brzi razvoj. Zato ta otpornost nije dugoročna. To je sposobnost da se izdrži udar, da se olakša domaćinstvima i preduzećima. Ako evropska ekonomija bude sporo rasla duže vreme, isto će se desiti i sa Srbijom.
Postavlja se pitanje kako diversifikovati izvoz, kako naći nova tržišta i proizvode, kako biti efikasniji na domaćem terenu. To mora biti dugoročna politika kako bi se ograničio uticaj veoma sporog rasta u najvažnijem tržištu za izvoz.
Kao što verovatno znate, naš ekonomski rast je zasnovan na velikom prilivu direktnih stranih investicija iz Evrope. Kako će usporavanje evropske privrede da se odrazi na nas?
- S obzirom na to da dve trećine od ukupnog izvoza Srbije odlazi u Evropu uniju, tamošnji spori rast može uticati na vaš izvoz. Ali procenat izvoza nije nepromenljiv. Ako srpski izvoz postane efikasniji, ako se bude proizvodilo kvalitetnije, bude li proizvodnja produktivnija, ako se zaposli više talentovanih ljudi, bude li više inovacija, taj udeo se može povećati, i to ne samo izvoz u Evropu, već i u ostatak sveta. Onda, čak i ako evropska ekonomija ne bude rasla zadovoljavajućim tempom, razvoj Srbije može biti mnogo bolji.
Direktne strane investicije su direktno doprinele prošlogodišnjem rastu BDP-a vaše ekonomije od celih 7 procenata. To su uglavnom evropske firme. Te firme se ne vode isključivo onim što se dešava u Evropskoj uniji, već i onim što se zbiva u ostatku sveta, pa možda neke od firmi koje ovde ulažu izvoze u ostatak sveta. Zapravo, moraju uzeti u obzir šire ekonomsko okruženje, a ne samo Evropsku uniju.
Znači, ako Evropska unija bude imala spori rast, i Srbija će trpeti negativne posledice. Stoga će investitori morati da razmišljaju gde će plasirati svoje proizvode, šta da rade sa svojom radnom snagom u Srbiji, a prioritet za vlast treba da bude izuzetno poboljšanje obrazovanja, poslovnog okruženja i sistema upravljanja kako bi još više podstakla investiranje u domaću proizvodnju.
Može li privredni rast u Srbiji da se ubrza velikim planom za ulaganje u infrastrukturu?
- Zemlji poput Srbije potrebno je mnogo infrastrukture: putevi, železnica, energija. Kad se investira u infrastrukturu, nju koriste preduzeća i pojedinci za putovanja, kada se investira u energiju, podstiče se proizvodnja. Sve to očigledno utiče na povećan ekonomski rast.
Može li ekonomski rast da se osloni isključivo na javna ulaganja? Ne može. Ali ako postoji dovoljno javnih ulaganja, što je igrom slučaja ponovo oko 7 odsto BDP-a, ako se ona nastave, relevantna su i dobro su određeni prioriteti i ciljevi, to bi moglo podržati ekonomski rast. Ipak, moraju postojati privatne investicije, jer nijedna ekonomija ne može opstati samo na javnim ulaganjima.
Vidite li to i kao rizik za javni dug, s obzirom na to da na tržištu trenutno nema jeftinog novca? Moraćemo da pozajmimo 17 milijardi evra da bismo te projekte finansirali?
- Obim javnih ulaganja i fiskalni deficit u budžetu ne uključuju samo javna ulaganja, već se odnose na celokupnu potrošnju. Visina javnog duga zavisi od ekonomskog rasta i fiskalnog deficita. Sve je povezano. Ako ima mnogo javnih ulaganja, a prioriteti nisu dobro definisani i ne pomaže se ekonomski rast, nije dobro urađena analiza troškova, ako se za projekte uzima skup novac, uticaj na ekonomski rast biće negativan.
Ali ako projekti imaju jasan cilj i urađena je analiza troškova, onda vlada zna kuda sve to vodi, koji segment rasta će podržati. Mora da pospeši budući rast boljim povezivanjem zajednica, preduzeća sa inostranim tržištima. Onda je to druga priča i ne postavlja se pitanje javnog duga.
Iz teorije ekonomije znamo da se takve investicije sprovode kada je nezaposlenost visoka, a u Srbiji nije takva situacija. Da li vidite kao izazov činjenicu da možda nemamo dovoljno radne snage za takve projekte?
- Teorije su jedno. Ovo je nešto drugo. U slučaju Srbije, ono što vlada primenjuje nije fiskalni stimulans za slabu ekonomiju. To je regularan program javnog ulaganja u izgradnju infrastrukture, energiju, povezivanje zemlje i iznutra, i sa inostranim tržištima.
Mislim da ovo nema mnogo veze s tim da li je nezaposlenost velika ili mala. Stopa nezaposlenosti je oko 9 odsto, koliko znam. Ima još mnogo ljudi koji mogli da nađu posao i stoga na prvi pogled ne izgleda da postoji problem.
Kad je reč o budžetskim podsticajima, vlada je u nekoliko navrata isplaćivala jednokratnu novčanu pomoć građanima i penzionerima. Da li takva mera ima smisla ako inflacija sada usporava?
- Paket je trebalo da pomogne domaćinstvima i preduzećima da se izbore sa povećanim troškovima života i cenom energenata. Sad je ta kriza za nama - cene su znatno pale i vlada mora da razmisli da li je smisleno isplaćivati pomoć velikom broju ljudi ili određenoj grupi, recimo, siromašnima u sistemu socijalne zaštite.
Коментари