Kopaonik biznis forum - na infrastrukturi se ne štedi, kako da domaće firme i projekti budu glavni

Drugog dana Kopaonik biznis foruma govorilo se o infrastrukturi. Za prevazilaženje krize, kako se čulo, postoje samo dva recepta. Može da se štedi ili da se investira. Srbija se opredelila za taj drugi. Tako je ove godine za infrastrukturne projekte u budžetu izdvojeno 4 milijarde evra.

Do kraja godine završiće se 54 kilometara brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, kompletan Moravski koridor, kilometri auto-puta Beograd-Niš do Požarevca. Čim se završi pravac do Požege, u oktobru, kreće gradnja puta prema Kotromanu i auto-puta prema Crnoj Gori.

"Vi kada završite Moravski koridor možete da živite u Kraljevu a radite u Kruševcu i obratno. Sada je to moguće,ali je mnogo teže“, objanjava ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Hrvatska je takve projekte finansirala kroz koncesije. Za nekoliko decenija biće u vlasništvu države. Srbija se opredelila za finansiranje kreditima i prodajom državnih obveznica.

"Ja vidim da je nivo državnih ulaganja u Srbiji visok i snažan. Javne investicije su potpuno u skladu sa držanjem javnog duga pod kontrolom i u skladu sa budžetskim okvirom", kaže šef misije MMF-a Donald Megetigen.

"Imate situaciju da projekte koje rade kineske kompanije finansiraju zapadne banke ili zapadni fondovi. Mi uvek uzimamo novac koji jenajpovoljniji za nas", kaže ministar Vesić.

Na panelu posvećenom infrastrukturnim projektima na biznis forumu na Kopaoniku, ipak je ocenjeno da su veliki problem za infrastrukturne projekte visoke kamate.

"To jesu nešto više kamatne stope, ali ako uzmete 10-godišnje ili 15-godišnji period normalizacije tih stopa, onda smatram da jeste pravo vreme za ulaganje u infrastrukturu", kaže predsednik IO NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković.

Trend je i u svetu da u takve projekte sve više ulažu fondovi.

"Strani investitori gledaju da li im je sigurna investicija", ističe Filip Boras iz "Baker Mekenzi".

Da bi strana firma dobila posao na infrastrkturnom projektu mora da angažuje najmanje 49 odsto domaćih firmi. Takođe, posao neće biti plaćen pre nego strani partner ne isplati ono što su domaći podizvođači zaradili.

Uskoro će i domaće firme postati glavne, i kako je najavio resorni ministar domaći CIP biće uključen u projektovanje treće trase metroa.