Srbija ima sve važniju poziciju u regionalnom snabdevanju gasom

Merna stanica Trupale najznačajnija je na trasi gasnog intekonektora Srbija - Bugaska.

Za godinu i po dobiće i najsavremniju laboratoriju, četvrtu u Evrpi za merenje kvaliteta i protoka gasa. Gasni interkonektor izgrađen je uz podršku Evropske unije, proradio je prošle godine i doneo našoj zemlji alternativu u snabdevanju pa se najavljuje i povećanje kapaciteta.

"On ima izuzetnu važnost i u ekonomskom i u političkom smislu da zaštiti energetske potrebe srpske industrije i domaćinstava i da smanji zavisnost od jednog snabdevača. Ovom investicijom Evropska unija je potvrdila važnost koju daje energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji u Srbiji", rekla je direktorka Odeljenja za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji EU u Srbiji Andrea Hohuber.

U "Srbijagasu" očekuju i dalju podršku jer naša zemlja ima sve mogućnosti da bude važna tranzitna ruta na Južnom gasnom koridoru. Uz proširenje skladišta Banatski dvor u planu je gradnja još tri nova skladišta i dva gasna interkonektora.

"Niš-Makedonska granica. Kolge iz Grčke su nam rekle da se već se radi gasovod iz Grčke do Makedonije, tako da verujem da će i taj interkonektor za godinu i po dana biti u fukciji. Spomenuli smo da krećemo da radimo i interkonektor prema Rumuniji. To je samo šest kilometra ali treba izgraditi od Beograda da bi to bilo funkcionalno", kaže generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

Uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju sa 40 odsto pao je na 8 procenata. Gasovodi "Severni tok" su onesposobljeni a ukoliko Ukrajina do kraja godine ne produži ugovor o trazitu prestaće i dotok tom trasom. Tako da se sve više računa na "Južni gasni koridor" i snabdevnje LNG terminala i Azerbejdžana.

"Evropa se poprilično oslobodila zavisnosti od ruskog gasa. Evropa uvozi gas iz Azerbejdžana. Azerbejdžan ima energtski dil sa Rusijom tako da možda postoje alternativne rute kako ruski gas nalazi put ka Evropi," rekao je ekonomista Ivan Ostojić.

Ove sedmice Evropska komisija pozvala je članice da nastave ograničenje potrošnje gasa od 15 odsto, koje važi već dve godine, uz ublažavajuću preporuku da to bude na dobrobvoljnoj osnovi. Stručnjaci ocenjuju - to je znak da energetskoj krizi još nije kraj.