Sve više samouslužnih kasa u Srbiji – hoće li ih biti i u drogerijama

Samouslužne kase na Zapadu su počele da se koriste devedesetih godina prošlog veka, a kod nas dvadesetak godina kasnije. Po broju samouslužnih kasa, Srbija je izjednačena sa Hrvatskom i Slovenijom, u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini ima ih nešto manje.

Neki od građana sa kojima je razgovarala ekipa RTS-a kažu da često koriste kase, jer brže završe. Napominju da, međutim, u svakoj radnji važe druga pravila.

"Meni je to super. Ne znam samo kako je za starije sugrađane. Ne znam da li je to prilagodljivo za njih. Za mene je okej. Samo svaka radnja ima neka druga pravila", rekao je jedan od anketiranih.

Digitalizacija trgovine je ono na čemu se insistira.

"Na današnji dan imamo samouslužne kase u 64 naša objekta i plan nam je da širimo i u narednoj godini na nekih još desetak objekata. Samouslužne kase su se pokazale kao veoma interesantne za naše kupce i to govori i podatak da preko 30 odsto računa u objektima u kojima imamo samouslužne kase prolazi kroz njih. To su uglavnom manje kupovine", kaže Jelena Mitrović iz "Merkatora S“.

Najviše samouslužnih kasa u Beogradu, Novom Sadu i Nišu

Samouslužne kase su se vidljivo više koristile prošle godine nego 2022.

"Možemo reći da je prednost samouslužnih kasa upravo možda neka brzina i konfor i, jednostavno, uglavnom se ne čeka red na samouslužnim kasama. Uglavnom ih koriste mladi i ono što je jako bitno da je na većini njih upravo kartični način plaćanja", ukazuje Tijana Maljković iz PKS-a.

Pojedine prehrambene prodavnice koje zasad nisu uvele samouslužne kase, planiraju da ih uvedu do kraja godine.

"Ono što je takođe bitno je da i neke drogerije planiraju da uvedu samouslužne kase u svoje trgovinske lance", rekla je Maljkovićeva.

Najveći broj samouslužnih kasa u Srbiji je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Najviše ih je u hipermarketima i supermarketima.