Vesić: Nekoliko deonica završićemo već ove godine, moraćemo da uvezemo radnu snagu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i članovi Vlade predstavili su plan "Srbija 2027 – skok u budućnost". Najavljeno je, između ostalog, da će u naredne tri godine biti završeno gotovo 487 kilometara saobraćajnica, rekonstruisano ili izgrađeno više od 2.000 kilometara pruga.

"Predsednik je predstavio plan i u okviru njega razvojni projekat Srbije vredan 17,8 milijardi evra. S njim će Srbija potpuno promeniti lice, postati komfornija za život građana i svi delovi Srbije biće saobraćajno povezani“, rekao je za RTS ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Ističe da će ove godine biti završen Moravski koridor od Preljine do Adrana i od Košava do Trstenika.

“Ostaje da se završi deonica između Trstenika i Kraljeva, sa petljom Vrnjačka Banja, zatim gore Vrba i Počekovina i onda će Moravski koridor biti kompletno završen“, rekao je Vesić.

Ove godine biće završena i 23 kilometra od auto-puta do Požarevca kada je u pitanju Dunavski koridor. Ovaj koridor biće potpuno završen 2026. godine.

Podseća i na to da će se završiti Fruškogorski koridor, do Novog Sada, a ove godine u oktobru biće završen i deo auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege.

Kreće se i sa izgradnjom dva nova puta – prvi je deo puta Južni Jadran prema Crnoj Gori, a drugi Beograd–Sarajevo.

Rekonstrukcija više od 2.000 kilometara pruga

Ministar građevinarstva podseća i da će ove godine biti završena izgradnja 108 kilometara brze pruge od Novog Sada do Subotice, tako da će se od Beograda do Subotice putovati za 70 minuta.

U toku je, kaže, raspisivanje tendera za izgradnju brze pruge do Niša, koja će omogućiti da se od Beograda do Niša stigne za 100 minuta.

Pored brzih pruga, radi se i rekonstrukcija regionalnih pruga – pruge Stalać–Kraljevo–Rudnica, pruge Valjevo–Vrbnica, Banatske pruge, pruge između Vrbasa i Sombora, pruge Subotica – Sombor – Bogujevo – Sajlovo – Novi Sad, Niš–Dimitrovgrad.

Zajedno sa Vladom Bosne i Hercegovine kreće se u rekonstrukciju pruge koja povezuje našu prestonicu, preko Malog Zvornika sa BiH.

Vesić je rekao i da će zajedno sa Vladom Severne Makedonije pokušati da dobiju sredstva Evropske unije pomoću kojih bi se izgradila pruga koja će povezati Niš i Skoplje, dok će se sa bugarskim partnerima raditi na izgradnji još jedne brze pruge.

Koliko će da koštaju infrastrukturni projekti

Na pitanje odakle nama novac za sve te projekte kada je budžet njegovog ministarstva sličan prošlogodišnjem, Vesić odgovara da je budžet Ministarstva građevinarstva u delu koji se odnosi na ovesticije veći nego prošle godine, kao i da se za projekte izdvaja novac iz više ministarstava.

“Mi smo prošle godine kao država uložili tri milijarde evra u infrastrukturu, ove godine ulažemo četiri milijarde evra. I to je takođe naš odgovor na krizu u Evropi“, rekao je Vesić.

Ističe da će BDP Srbije zahvaljujući ulaanjima do kraja 2027. iznositi 92 milijarde evra, doć je prosečna plata u Srbiji iznositi 1.400 evra.

I dok je deo projekata finansiran iz budžeta, drugi deo je finansiran iz kredita. Uslovi zaduživanja zavise od toga kod koga se zadužujemo, napominje Vesić.

"Svako zaduživanje je zakon koji se ratifikuje u Skupštini, tako da poslanici sa svakim predloženim zaduživanjem mogu da pročitaju uslove pod kojima se zaduživanje vrši. U svakom slučaju, mi smo zemlja koja je stabilna, koja ima visok rejting i zbog toga nam je moguće da se zadužujemo i pod povoljnijim uslovima od mnogih drugih zemalja", rekao je Vesić.

Moraće da grade strani radnici

Veliki broj projekata znači i da će biti potreban veliki broj radnika. U slučaju naše zemlje, to znači i da ćemo morati da uvezemo radnu snagu.

"Mi smo zemlja koja samo u građevinarstvu ima oko trećinu strane radne snage. Prošle godine smo liberalizovali radno zakonodavstvo, u smislu da mogu lakše da dolaze strani radnici. Kako bude rasla industrija, moraćemo još više da imamo strane radne snage i to je nešto što nas sasvim sigurno čeka", rekao je Vesić.

Navodi da je prošla godina bila godina oporavka građevinske industrije.

"Imali smo konstantan rast u broju dozvola, u vrednosti izvedenih radova, u broju izgrađenih kvadrata i to je nešto što nas čeka. Kada će, kao što ste mogli sami da čujete, prosečna plata do kraja ove godine biti 958 evra, kada prosečna plata u jednoj zemlji pređe 1.000 evra, tada i srednja klasa počinje da ulaže u stanove i tada će imati dodatne kupce za stanogradnju i to će se pozitivno odraziti na našu građevinsku industriju", rekao je Vesić.

Celo gostovanje Gorana Vesića možete pogledati u videu na početku teksta.