Četvrtkom u 9: Davos o globalnoj krizi - uticaj ratnih žarišta na inflaciju i visoke kamate

Vreme je polikriza, kažu analitičari. Krenulo je, od pandemije 2020. i prekida lanca snabdevanja zbog lokdauna u Kini. Došli smo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku. Hoćemo li u potrazi za odgovorima ima li kraja inflaciji i visokim kamatama i ove godine gledati u ratna područja? Čini se da rat u Ukrajini ima sekundarnu pažnju, ali možda primarne posledice. Koja kriza od svih ovih po nas i dalje ostavlja najveće posledice i najveći uticaj?

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta navodi za RTS da od svih ovih kriza po nas i dalje najveći uticaj ima rat u Ukrajini i objašnjava važnost ruskih energenata za tržište Evropske unije.

"Značaj, recimo, nemačke ekonomije koja je za nas posebno važna s obzirom da je ona naša najvažnija izvozna destinacija, a nemačkoj privredi su sa svoje strane, veoma pogodovali jeftini ruski energenti. Ona je mogla da obezbedi konkurentnost svoje privrede, da ona bude veća, da ona bude cenovno privlačnija, baš zbog jeftinih ruskih energenata. Toga više nema, tako da nemačka privreda je zbog toga bila pogođena, pa samim tim je to imalo i veći uticaj na Srbiju. Mislim, ja sad pričam u prošlom vremenu, iako, naravno, i danas to ima uticaj na nas", kaže Žarkovićeva.

Savić: Svetu preti nov talas povećanja cena energenata

Nebojša Savić, profesor FEFE navodi za RTS da najveći negativan efekat ovih kriza na nas ima ono što se dešava u Ukrajini. 

"Zato što je to najveći uticaj na Evropu. A mi smo sada između. S jedne strane dobijamo energente sa istoka, a s druge strane ekonomski i po drugim kriterijumima investiranja smo vezani za Evropu, odnosno za Zapad", navodi Savić.

Upitan o tome kakav uticaj ima ili bi mogao da ima sukob Izraela i Hamasa - krize između Palestine i Izraela odgovara da ta kriza podseća, ekonomiste, na nešto što se dešavalo pre 50 godina.

"Pre 50 godina, kada je bio takozvani rat između istih zemalja, da kažemo uslovno, nastala je najveća inflacija u SAD poslednjih 50, 60, 70 godina. Zato što su u prvom delu krize '73. godine cene energenata četiri puta povećane, a u drugoj fazi krize '78, '79. drugi naftni šok, mislim da je bila dva puta povećana cena energenata. Kad to povežemo i sa ovim što se dešava u Crvenom moru, dakle svetu preti nov talas povećanja cena energenata, jer ako se prolazi za Evropu Sueckim kanalom, i ulaze tankeri, odnosno prevoz energenata tim putem za Evropu, onda može da se desi, ako stvar eskalira dalje, da budemo izloženi svim rizicima koje potencijalno možda da donese sukob na Bliskom, odnosno Srednjem istoku, kako ga i ko zove", kaže Savić.

Zečević: Amerikanci nameću narativ - ako Ukrajina padne ugrožena je Evropa

Zvezda, i ove godine u Davosu, kažu, bio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, između ostalog rekao je ojačajte našu ekonomiju, vašu bezbednost.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije rekao je za RTS da su Amerikanci nametnuli Evropljanima određeni narativ, određenu ideju - da ako Ukrajina padne, ako Rusi pobede Ukrajini, onda slede baltičke zemlje, sledi Poljska, sledi Rumunija, sledi Bugarska, znači čitava Evropa je onda praktično ugrožena.

"To je priča koju Sjedinjene Američke Države, da tako kažem, serviraju Evropljanima. I oni kažu nema drugog izbora nego da se maksimalno odričete i da pomažete Ukrajini. Da je naoružavate maksimalno, da joj isporučujete stalno nova oružja, da je finansirate, i tako dalje", navodi Zečević.

Ukazuje da Nemci planiraju ove godine da daju Ukrajini 8 milijardi, te da Francuzi već spremaju novo naoružanje za Ukrajince, između ostalog avione MiG-29, za koje se oni već obučavaju u Rumuniji.

"Šta je ovde problem u čitavoj ovoj priči, američkoj, koju Evropljani tako lako gutaju? Ima jedan problem, a to je otkud Rusiji sa svojih 140 miliona stanovnika resursi da napadne Evropu od 500 miliona stanovnika i da osvoji toliku Evropu? Da li Rusija ima opšte mogućnosti, a ona nema mogućnosti za sada ni u Ukrajini da završi posao, kamoli da napadne nekoliko evropskih zemalja istovremeno. To je jedno pitanje koje se nameće", kaže Zečević.

Ukazuje da je predsednik Francuske Emanuel Makron poručio da će Pariz morati da  isporuči još više naoružanja Ukrajini.

"Ono što je meni takođe bilo interesantno jeste da sam gledao jedan veliki spektakl, koji se davno nije vidio u Francuskoj, a to je predsednik Makron na nekoliko kanala, to nikad nije bilo, koji je davao intervju dva i po sata. I kad su ga pitali vezano za Ukrajinu, šta on misli, onda je rekao, pa znate, moraćemo da isporučimo još više naoružanja, moraćemo, ne znam, toliko raketa, toliko ovoga, toliko onoga, a i on meni nije delovao da je sasvim ubeđen da je to pravo rešenje za čitavu krizu", kaže Zečević.

Ono što je sigurno, znači u narednom periodu Evropa će se odricati da bi finansirala, pokrila ukrajinski budžet i da bi naoružavala Ukrajinu, a da li je to rešenje, ja nisam siguran.

Celu emisiju Četvrtkom u 9 pogledajte u video-snimku na početku teksta.